U intervjuu za portal Juropean vestern Balkans, Marineli izražava žaljenje što je kosovska skupština usvojila tri zakona koji pokreću proces tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga.
„Ta odluka je doneta uprkos zabrinutosti koju je izrazio NATO. Iako je tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u načelu pitanje o kojem Kosovo odlučuje, jasno smo stavili do znanja da nije trenutak za takav potez“, rekao je Marineli.
Prema njegovim rečima, s obzirom na promenu mandata Kosovskih bezbednosnih snaga, Severnoatlantski savet će sada morati da preispita nivo saradnje NATO-a sa tim snagama.
„NATO ostaje posvećen, posredstvom KFOR-a, bezbednom i sigurnom okruženju na Kosovu i stabilnosti na širem Zapadnom Balkanu. Međutim, sve strane moraju da obezbede da ta odluka ne pojača dodatno tenzije u regionu“, istakao je, te pozvao sve odgovorne političke aktere u regionu da se fokusiraju na napredak reformi i na dijalog.
Uz to, naglasio je važnost dalje komunikacije između KFOR-a i srpskih oružanih snaga.
Marineli je izrazio zadovoljstvo što NATO i Srbija produbljuju praktičnu saradnju i jačaju partnerstvo u svim oblastima.
„Srbija i NATO imaju dobre odnose, sa obuhvatnim praktičnim radom i rastućim političkim dijalogom koji u potpunosti uvažava srpsku politiku vojne neutralnosti. Radimo zajedno u obostranu korist i naša saradnja pomaže u osiguravanju bezbednosti na Balkanu i u širem međunarodnom kontekstu“, istakao je Marineli.
Godinu na izmaku opisao je kao veoma uspešnu u tom smislu, navodeći kao primer, između ostalog, međunarodnu terensku vežbu upravljanja posledicama vanrednih situacija „Srbija 2018“, održanu u oktobru, kao najveću vežbu te vrste koju je NATO ikada organizovao.
Prema najnovijim dostupnim podacima, Srbija i NATO imaju više od 150 zajedničkih aktivnosti godišnje, zaključio je Marineli.
