U saopštenju se navodi da je Radulović ukazao da je u pitanju presedan po kome će, ako EU ne zaštiti principe na kojima i sama počiva, otvoriti mogućnost da, recimo, Turska konfiskuje rusku Sberbanku, Rusija norveški Telenor ili Srbija hrvatsku Ideu ili nemački Hemofarm.
I to, kako se navodi, sve sa pozivom na sporni zakon i “dobru praksu” u slučaju Trepče.
Radulović je Devenportu ukazao da su se kosovske institucije umešale u privatnu svojinu.
Izneo je, kako se navodi, da je Kombinat Trepča u svojini akcionara, pravnih lica, čiji je osnovni osnivački kapital 108.293.888,80 evra.
Većinski vlasnik je Fond za razvoj Republike Srbije, prema saopštenju sa 78,5 odsto vlasništva.
Značajan kapital poseduju i kompanije poput Generalexporta u stečaju sa 9,7 odsto, Progres Beograd sa 2,8 odsto, banke: Jugobanka sa 3,3 odsto i MTS banka sa 2,7 odsto, EPS sa 2,1 odsto, Dunav osiguranje, ali i kompanije Ratko Mitrović d. o. o. , IMK 14. oktobar u stečaju, Termoelektro d.o.o.
Radulović je, napominje se, upozorio da kosovski zakon, osim konstatacije da kosovska vlada postaje vlasnik 80 odsto kapitala, a zaposleni 20, ne sadrži bilo kakve druge relevantne odredbe i zato pomenuti akt nije zakon, već jednostrana odluka o otimanju imovine i negiranju prava svojine.
Kako je saopšteno, Radulović je ranije uputio pismo evropskim institucijama, vladama država članica EU i ambasadorima država EU u Beogradu.
On podseća da Republika Srbija, budući da nema faktičku vlast na Kosovu, ne može pomoći svojim građanima i pravnim licima pod njenom jurisdikcjiom u zaštiti prava na imovinu, ali to može učiniti EU.
