U kolumni za prištinski dnevni list “Koha ditore” čiji je on osnivač, Suroi postavlja pitanje, da ako Srbija ima suverenitet nad pozivnim brojem, zašto onda ne bi imala i nad PTK-om, „Trepčom“, vazdušnim prostorom i svime onim što potpada pod njene, kako ih naziva, „pretenzije“.
Suroi navodi da u negativnoj interpretaciji, “Kosovo ima potencijal da brojem +383 dobije virus „I love you“ i Trojanskog konja.
“I kao kompjuterski virus umotan u reči „I love you“ koji je postao poznat početkom ovog milenijuma i sporazum-virus za građane Kosova može da bude umotan u reči suverenitet i izbegavanje daljih gubitaka na međunarodnom tržištu telefonije smatra Suroi.
On očekuje da Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) 15. decembra da Kosovu trocifreni pozivni broj, ali dok kosovska vlast to tumači kao znak suvereniteta nezavisne Republike Kosovo, Suroj podseća da će taj poziv biti dodaljen na zahtev Srbije.
“ITU, organizacija UN-a za telekomunikacije, 15. decembra, na zahtev Srbije, odrediće Kosovu trocifren pozivni broj za geografsku oblast”, podseća on.
Suroi navodi da nije sporno da će Kosovo moći da koristi broj +383 ali je po njemu sporna “da politička priroda broja odnosno njegovo vlasništvo i način kako se do istog dolazi“.
Ko je vlasnik budućeg broja +383? Ovo pitanje je skoro kao za triler-roman, navodi Surio uz konstataciju da su evropski posrednici umanjili količinu početnih informacija koje se tiču broja, kao i samog pregovaračkog procesa, tako da bi i Beograd i Priština mogli da ga pozitivno da ga tumače, Priština i Beograd.
Suroi zamera što zvanična Priština nje objasnila značenje ugovora na albanskom jeziku, navodeći da su se u njemu, strane složile da Kosovo ima trocifreni pozivni broj, u skladu sa standardima i načelima ITU, ne predstavljajući se kao suverena država.
“Dakle, Kosovo se od početka pregovora složilo da neće biti to koje aplicira za članstvo u ITU (članstvom u njemu bi mu se automatski dao trocifreni broj). Zbog toga što se složilo da ne aplicira kao nezavisna država, prihvatila je da u okviru standarda i nacela ITU deli svoju suverenost sa Srbijom, uz posredovanje EU,”- smatra on.
Suroi u kolumni navodi da u mekoj i implicitnoj formi, to potvrđuje i Austrija, koja je istupila kao akter u ovom „zamešateljstvu“, da bi napisala pismo ITU za broj Kosova u kojem se navodi: „Unutar okvira dijaloga između Kosova i Srbije uz posredovanje EU, imam čast tražioca, u ime Srbije i Kosova, da ITU započne proces davanja trocifrenog pozivnog broja Kosovu“.
U mekoj formi manifestovao se i suverenitet Srbije, navodi Suroi I podseća da će Srbija poslati pismo za pozivni broj ITU u kojem navodi da se slaže da se Kosovu da +383 kao pozivni broj.
“Koherentna interpretacija bi mogla da glasi da će Srbija ovim pismom izraziti svoje suvereno pravo. Ona se pojavljuje kao vlasnik broja 383 i posledično se ispostavlja da je ovo pozivni broj za geografsku oblast i da njime može da upravlja onaj kome ona to dozvoli. Da nije tako, pismo Srbije bi bilo jednake važnosti sa onim iz Bolivije, Burundija i Vanuatua – a nijedno od njih zvanični Brisel nije tražio. Tražio je samo pismo Srbije.,”- smatra Suroi.
On se pita šta će se desiti ako u pismu Srbije bude stajalo približno ovako: „Republika Srbija, u skladu sa sporazumima…, slaže se da ITU dodeli na upravljanje pozivni broj 383 za geografsku oblast“ umesto za „Republiku Kosovo.“
On kaže i da u sporazumu u telekomunkacijama postoji još jedan „Trojanski konj“ a to je da Telekom Srbije, državno preduzeće, „kreira sopstveno legalno prisustvo na Kosovu“.
Činjenica da “Telekom Srbija” radi pod kosovskom jurisdikcijom nije neka velika prednost, ovo je radila i „Civilna zaštita“ u Mitrovici, sa policijom MUP Srbije koja je radila unutar opštinske organizacije, što je dozvoljeno zakonima Kosova, podseća Suroi.
