Bivši ministar za zajednice i povratak Saša Rašić je na okruglom stolu “Bojkot srpske zajednice: dijalog ili tenzije“, podsetio da je formalni razlog poslanika Srpske za bojkot institucija usvajanje Zakona o Trepči. Dodao je da uslov za njhov povratak nije izmena tog zakona već početak formiranja ZSO, što, po njegovom mišljenju, ne bi smeo da bude jer je to obaveza Vlade.
“Razlog za izlazak iz institucija je bio jedan, a uslov za povratak je sasvim drugi. Sve to mi govori da situacija nije toliko ozbiljna i da to može vrlo jednostavno da se reši, kako bi se Srbi vratili u institucije i dali svoj doprinos“, kazao je Rašić.
Bivši ministar ističe da se bojkot često koristi na političkoj sceni Kosova zarad postizanja određenih ciljeva.
Po njegovom mišljenju, razlog za bojkot poslanika Srpske je nedostatak dijaloga između Srba i Albanaca, ali i nedovoljno definisan koalicioni sporazum (DPK-DSK-Srpska lista), potpisan nakon parlamentarnih izbora 2014. godine.
“Često čujemo da se svi bave statusom Kosova i određenim statusnim pitanjima, što je uzaludno trošenje i vremena i energije. O tome se priča i odlučuje na nekom drugom novou. Politički predstavnici kosovskih Srba ne smeju se baviti statusnim pitanjima, već statusom kosovskih Srba“, poručuje Rašić.
Politički analitičar iz Kosovske Mitrovice Nedžmedin Spahiu poručio je poslanicima Srpske liste da ne sklapaju tajne sporazume sa predstavnicima albanskih političkih partija jer im to, kako kaže, ne ide u korist.
“Na primer, mi ne znamo kakav je bio sporazum prilikom glasanja za predsednika Kosova. To je bio sporazum koji su sklopile političke snage i ne znamo da li je realizovan ili ne. Na kraju kada izađu nezadovoljni, oni ne znaju kako da objasne javnosti svoje nezadovoljstvo. Kada se sklapa bilo koji sporazum, to treba da bude javno. To je jedini put koji vodi ka napretku i integraciji srpske zajednice u kosovsko društvo“, ističe Spahiu.
Na okruglom stolu “Bojkot Srpske zajednice: dijalog ili tenzije“ učestvovao je i ekspert za pitanje bezbednosti Rifat Marmulaku. On je govorio o bezbednosnoj situaciju na severu Kosova koju je ocenio “napetom i potencijalno neodrživom“.
“Politički predstavnici moraju da daju jasne poruke, a ne da stvaraju konfuziju. Učešće poslanika Srpske liste u radu institucija može znatno doprineti normalizaciji odnosa i jačanju poverenja, ali pre svega može učiniti institucije funkcionalnim“, kaže Marmulaku.
Okrugli sto na temu “Bojkot srpske zajednice: dijalog ili tenzije“ organizovao je Centar za istraživanje bezbednosnih politika.
