Povodom Izveštaja o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike za 2022. godinu, koji je Evropski parlament danas usvojio, Vučić je srpskim medijima rekao da je reč o „neverovatnim zaključcima“, izrazivši rezigniranost zbog delova koji se odnose na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.
Naveo je da se u tom dokumentu „osuđuje niz eskalatornih poteza Srbije i aktera podržanih od Srbije koji uključuju nelegitimne blokade, nasilne napade i pretnju vojnom akcijom“, kao i da je usvojen amandman u kojem se osuđuje secesionistička retorika i aktivnosti u BiH i poziva na usvajanje sankcija protiv zvaničnika trećih dražava koji pružaju podršku secesionističkim politikama u toj zemlji.
„A ima li gorih secesionista, odnosno podržavalaca secesionističkih politika od onih koji pozivaju na to, baš te 22 zemlje Evropske unije (koje su priznale Kosovo), ima li gorih secesionista od njih? Pitate se ima li kraja ljudskom bezobrazluku“, kazao je Vučić, koji učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
On je rekao da će se u petak u Beogradu sastati sa predstavnicima Nemačke, Francuske, Italije, SAD i specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom, navodeći da očekuje „veoma, veoma težak razgovor“.
„Pred nama su veoma teška vremena, to kažem posebno imajući u vidu (današnji) razgovor sa Lajčakom. Ovde niko ne želi da čuje ili da vidi da postoji drugačiji pogled. Jedino ih zanimaju sankcije, nezavisno Kosovo, nema protivljenja ničemu, ko se protivi, taj je naš protivnik“, naveo je.
Dodao je da je pred Srbijom „odlučujuća, odsudna“ godina, „jedna od najtežih u savremenoj istoriji i u političkom i u ekonomskom smislu“.
Vučić je rekao i da će se državni vrh Srbije „najkasnije u ponedeljak“ obratiti javnosti da saopšti „šta se od Srbije očekuje i po pitanju Kosova i uvođenja sankcija Rusiji“.
Povodom izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je sporazum Beograda i Prištine moguće postići u narednih nekoliko meseci, Vučić je rekao da „može i prekosutra, ako Kurti odustane od secesionističkih zahteva“.
