Francuska agencija navodi da će Specijalni sud suditi za zločine koje su počinili pripadnici OVK.
Agencija konstatuje da je zločinima počinjenim protiv Srba, Roma i Albanaca koji nisu sarađivali sa OVK pridata slaba pažnja, za razliku od zločina za koje se terete srpske snage.
„Niko nije adekvatno kažnjen ni pravedno osuđen. Izloženi smo diskriminaciji od samog početka naše tužne priče“, kaže za AFP Nataša Šćepanović, koja je na čelu Asocijacije porodica srpskih žrtava.
Marinko Đurić, čiji je otac sa još šest rođaka odlučio da ostane u Istoku, iako su 1999. sprske snage počele sa povlačenjem, a snage NATO-a još nisu bile na terenu, kaže: „Verovali su da su bezbedni pošto nisu počinili nikakav zločin.“
Situacija se u međuvremenu pogoršala i za 29. jun je bila predviđena evakuacija.
Niko ih više nije video, navodi AFP.
„Njih šestoro je ubijeno, a sedmi član porodice je nestao i ništa ne znamo o njegovoj sudbini“, kaže Đurić.
Za Berijanu Mustafu, 35-godišnju albansku novinarku, Specijalni sud je „poslednja nada“.
Njen otac Džemajl Mustafa bio je savetnik bivšeg kosovskog predsednika Ibrahima Rugove i politički protivnik OVK. Ubijen je ispred kuće 2000. godine, nakon pisanja kritičkog članka o OVK.
„Ukoliko sud ne uspe da ustanovi odgovornost, zatvoriću to poglavlje svog života i više neću čekati“, kaže Berijana Mustafa.
Miško Deverdžić, čiji je otac nestao nakon što su ga pripadnici OVK odveli na saslušanje u martu 1999, ukazuje na to da Srbe smatraju odgovornim za taj sukob i da su srpske žrtve „žrtve drugog reda“.
Deverdžić je otišao sa Kosova, ali se kasnije vratio kako bi pokušao da od komšija Albanaca sazna nešto o očevoj sudbini.
Kako kaže, jedan od njih mu je rekao: „Znam šta se dogodilo, ali ne mogu da ti kažem“.
U tom kontekstu, AFP navodi da će Sud morati da radi sa okrnjenim dokazima, pošto su neki svedoci mrtvi, dok drugi možda ne mogu da se sete detalja.
Bezbednost je takođe problem, ističe francuska agencija, navodeći da je tokom ranijih procesa protiv OVK više svedoka nestalo ili umrlo pod sumnjivim okolnostima.
Sud će raditi u Hagu upravo kako bi se osigurala bezbednost svedoka.
„Moja poruka je da niko ne treba da sumnja da je ovo veoma ozbiljan poduhvat“, poručio je u septembru glavni tužilac Dejvid Švendimen.
AFP podseća i na to da je ovog meseca imenovano 19 međunarodnih sudija Specijalnog suda.
Sud će voditi sudske postupke o navodima koji proističu iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011., a u kojem se iznose navodi o teškim prekograničnim i međunarodnim krivičnim delima.
U tom izveštaju, specijalni izvestilac SE Dik Marti pisao je o zločinima OVK nad otetim Srbima na Kosovu i u Albaniji, i izneo sumnje da su nekima od njih u Albaniji vađeni organi, kojima je kasnije trgovano.
„Ne može i ne sme biti jedne pravde za pobednike i druge za gubitnike“, napisao je svojevremeno u izveštaju Marti, podseća AFP, navodeći da Marti tereti Hašima Tačija, sadašnjeg kosovskog predsednika, kao vođu mafijaške mreže odgovorne za ubistva i nezakonita privođenja.
Među mogućim optuženicima mogli bi da se nađu bivši komandanti OVK Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj, kojima je već suđeno pred Haškim tribunalom, navodi AFP.
Sud čije će sedište biti u Hagu, ima nadležnost za zločine počinjene od 1998. do 2000. godine.
O zločinima OVK pisala je bivša tužiteljka Haškog suda za žočine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije Karla del Ponte u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci“.
