Poslanici opozicije i jedan broj poslanika partija na vlasti su procenjivali da Kosovo Sporazumom o demarkaciji sa Crnom Gorom gubi više od 8.000 hektara.
Predstavljajući izveštaj o radu komisije, njen portparol Tomor Čelja je rekao da Čakor i Bjelua ne pripadaju Kosovu i da su do tog zaključka došli imajući u vidu dokumenta koja su im predstavile nadležne kosovske agencije, uvidom u knjige i stare istorijske karte.
Čelja je predstavio i druge tačke izmedju Kosova i Crne Gore, konstatujući da je linija ostala netaknuta, uključujući tu i teritoriju opštine Peć koja je, prema njegovoj oceni, ostala ista kao i pre potpisivanja Sporazuma o demarkaciji.
Predsednik vladine komisije i predsednik Akademije nauka i umetnosti Kosova Hivzi Isljami je rekao da je komisija radila svoj posao nezavisno i bez političkih uticaja.
Prema njegovim rečima, Kosovo je do 1981. godine imalo 10.887 kvadratnih kilometara dok je sadašnjim merenjem konstatovano da Kosovo ima 10.906 kvadratnih kilometara koja su rezultat demarkacije sa Makedonijom i Crnom Gorom.
Očekuje se da komisija predloži vladi da usvoji izveštaj i da se Sporazum o demarkaciji granične linije dostavi na usvajanje Skupštini Kosova.
Predstavnici Kosova i Crne Gore su 25. avgusta 2015. godine u Beču potpisali Sporazum o demarkaciji, kojem su se odmah snažno suprostavili predstavnici opozicije. Zbog toga su koristili suzavac u više navrata u Skupštini, a na ulicama Prištine bilo je više nasilnih protesta.
U međuvremenu ratifikacija Sporazuma o demarkaciji je, pored borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ostala poslednji uslov za liberalizaciju viza za građane Kosova.
Vlada je najavila da će tokom marta ratifikaciju Sporazuma sa Crnom Gorom vratiti na dnevni red Skupštine Kosova.
