To im nije pošlo za rukom ni 2015. kada su imali povoljniju situaciju“ kaže Tanasković i dodaje da „nije isključeno da (vlasti u Prištini) razmisle da li će uopšte konkurisati.
Tanasković je u intervjuu za Sputnjik povodom nekih najava da će Priština ove godine konkurisati za članstvo u Unesku, iako su upravo prištinski mediji objavili da je Prištini sugerisano da to ne čini, jer su slabe šanse, rekao da se sa tom mogućnošću živi od kraja Generalne konferencije 2015, kada Kosovo nije primljeno i kada su najviši predstavnici Prištine izjavili da će pokušati ponovo.
Tanasković smatra da tome treba posvetiti odgovarajuću pažnju, posebno kada i kosovski predsednik u svojim izjavama eksplicitno kaže da će Kosovo ove godine pokušati ponovo da postane članica Saveta Evrope i Uneska što je signal da se u Prištini o tome ozbiljno razmišlja.
Upitan da li su istinite spekulacije da je Prištini iz zapadnih centara sugerisano da ipak ne konkuriše opet za Unesko, on je naveo da je „to sasvim moguće imajući u vidu kakva je situacija u Unesku, a i u međunarodnoj zajednici“.
„Posle tih medijskih saznanja, pojavili su se i napisi ljudi upućenih u proceduru i suštinu podnošenje zahteva za prijem u Unesko, gde se govori o tome kako bi trebalo još ispuniti određene preduslove kao što je, recimo, regulisanje pitanja zaštite kulturnih spomenika kroz određenu zakonodavnu regulativu i da bi Kosovo, u koordinaciji sa svojim saveznicima u međunarodnoj zajednici, trebalo bolje da pripremi svoj dosije prilikom zahteva za prijem“, rekao je Tanasković.
Ambasador Srbije u Unesku je rekao da je „drugim rečima, stvar nejasna u onom segmentu da li će i kada će Kosovo to učiniti“.
Na konstataciju da se od tog novembra 2015. dosta toga promenilo na međunarodnoj sceni i na pitanje da li misli da sve to ide u korist poziciji Srbije u Unesku, Tanasković potvrđuje da se mnogo toga izmenilo u međunarodnoj zajednici.
„Procesi su se ubrzali. Ima promena koje su i na nivou unutrašnje situacije u pojedinim značajnim zemljama gde dolazi do smene vlasti, gde će se i tokom ove godine održati izbori. U odnosu na sam Unesko, kao što su rekli neki od bitnih činilaca kao što su SAD, Velika Britanija, razmatra se kakav bi stav uopšte prema toj organizaciji u budućnosti uopšte trebalo zauzeti. Sve u svemu, uzburkala se međunarodna zajednica“, ocenio je on.
„Većina zemalja ima druga posla“
Prema njegovim rečima, to sigurno nije pogodan trenutak za ovakve kampanje Prištine, jer pojednostavljeno rečeno, većina zemalja ima druga posla, čak iako u načelu podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i Unesko.
„Sasvim je sigurno da oni koji bi želeli taj zahtev da podnesu procenjuju da li bi bilo oportuno sa stanovišta ishoda ove godine podnositi zahtev. Ukupno uzevši, usuđujem se reći da je situacija sada znatno komplikovanija, a pošto nisu uspeli ni onda kada je situacija za njih bila povoljnija, sigurno da ima razloga da se oni koji bi podneli zahtev dobro razmisle“, naveo je Tanasković.
Dodao je da je su „prilikom podnošenja zahteva i vođenja kampanje pre dve godine predstavnici vlasti u Prištini uglavnom odgovarali da znaju da će to 2017. godine biti znatno teže“.
„Pored ostalog, a možda i pre svega, zbog toga što je ovo izborna godina u Unesku kada se bira generalni direktor Uneska, što je već jedna velika kampanja koju vodi više zemalja koje imaju svoje kandidate“, rekao je Tanasković.
Upitan da li bi eventualno učlanjenje samoproglašenog Kosova u Unesko olakšalo Prištini da im se otvore vrata UN, ambasador Srbije u Unesku je odgovorio da je tu „stvar jasno određena“.
„Ima tu nekih država koje su prvo postale članice Uneska, pa potom UN. Ustav Uneska dozvoljava da članice Uneska budu i zemlje koje nisu članice UN, mada je to vrlo redak slučaj. U tom slučaju je potrebno da za njih glasa dve trećine članova Generalne konferencije prisutnih na zasedanju. I to je taj kanal kojim i Kosovo želi da uđe u Unesko kao jednu od najznačajnijih međunarodnih organizacija“, rekao je Tanasković.
Podsetio je da za Srbiju „Kosovo nije suverena država i za veliki broj država, skoro 90, Kosovo to nije“.
„Ali, moramo se suočiti sa realnošću da većina članica Uneska priznaje Kosovo, oko 110 država od 195. I kada bi ušlo u Unesko, to bi bila određena potvrda državnosti na nivou Uneska, što naravno ne prejudicira odnos prema Kosovu u UN, ali jeste signal koji nama nikako ne bi odgovarao“, ukazao je Tanasković.
