Povod za deklaraciju bila je ratifikacija Sporazuma za osnivanje Fonda za Zapadni Balkan.
U tom Sporazumu, Kosovo je predstavljeno fusnotom, na šta su reagovali poslanici opozicije.
Sporazumom iz Brisela dogovoreno je da se u međunarodnim forumima i regionalnim organizacijama Kosovo predstavlja sa fusnotom, koja označava statusnu neutralnost.
U kompromisnoj deklaraciji opozicionih i vladajućih stranaka, sem poslanika Srpske liste, navodi se da se svi međunarodni sporazumi ratifikuju Zakonom kojim se Kosovo deklariše svojim ustavnim imenom.
Ova deklaracija će se u buduće dodavati svakom međunarodnom sporazumu koji kosovska skupština bude usvajala.
Nakon usvojene deklaracije, dve trećine poslanika usvojilo je i nacrt zakona o Fondu za zapadni Balkan, koji u prvom pokušaju glasanja, pre dogovora o deklaraciji, nije dobio dvotrećinsku većinu.
Srpski poslanici glasali su protiv deklaracije, ali su glasali za ratifikaciju Sporazuma o Fondu za zapadni Balkan.
Oni su bili protiv ratifikacije sporazuma za osnivanje Regionalne kancelarije za pružanje pomoći razvoju mladih na zapadnom Balkanu.
Nacrt zakona tog Sporazuma je, međutim, usvojen sa dve trećine glasova albanskih poslanika, tek u trećem pokušaju.
Predsednik Srpske liste Slavko Simić izjavio je da su protiv tog sporazuma jer osim Albanaca, njime nisu uključeni predstavnici mladih manjinskih naroda na Kosovu.
Simić je kazao da su prvog dana od povratka u institucije, srpski poslanici uspeli da izdejstvuju povlačenje predloga zakona o visokom obrazovanju na Kosovu, kojim je bila ugrožena budućnost Univerziteta na srpskom jeziku u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Nakon gotovo šest meseci bojkota, srpski poslanici i ministri u skupštini i vladi prisustvovali su sednici kosovskog parlamenta.
