Natalija Apostolova je, u intervjuu prištinskom listu Jedinstvo, rekla da EU očekuje da će konstruktivna posvećenost koju je videla kod obeju strana tokom poslednjih sastanaka u okviru dijaloga biti nastavljena u nedeljama i mesecima koji dolaze.
„Strane treba da se vrate za pregovarački sto bez odlaganja i pritom ubrzaju implementaciju postignutih sporazuma. Svi napori treba da se fokusiraju na pronalaženje rešenja koja su u interesu građana. Ovo će unaprediti kako normalizaciju odnosa tako i evropsku perspektivu“, izjavila je Apostolova.
Na pitanje brinu li je izjave Edija Rame i Hašima Tačija o formiranju države svih Albanaca, takozvane „Velike Albanije“, ukoliko ne dođe do napretka u evropskim integracijama, Apostolova je rekla da je EU dosledno podržala principe pomirenja i regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.
„Evropski savet je ponovio svoju podršku za jasnu evropsku perspektivu regiona Zapadnog Balkana. EU će nastaviti da radi sa svim partnerima u regionu obostrano na njihovom sopstvenom evropskom putu i ka bližoj i efikasnijoj regionalnoj saradnji“, rekla je specijalna predstavnica EU na Kosovu.
Navela je da, kao što su visoka predstavnica EU Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han rekli mnogo puta ranije, izjave koje mogu da se protumače kao političko uplitanje prema susednim zemljama nisu od pomoći u izgradnji dobrosusedskih odnosa i izlažu region rizicima od eskalirane retorike.
„Umesto toga, Evropska unija očekuje od svih u regionu da nastave da grade konstruktivne i kooperativne odnose i da intenziviraju rad na odgovarajućim programima reformi, kako bi krenuli napred na evropskom putu“, izjavila je Apostolova.
Prema njenom mišljenju, EU je nepristrasan posrednik u dijalogu, a Beograd i Priština određuju o čemu se raspravlja, šta je dogovoreno i kako će biti implementirano.
„Oni određuju brzinu i teme. Sporazumi su postignuti onda kada se postigne zajednički stav između dve strane“, navela je Apostolova.
Dodala je da je EU svesna da je povratak raseljenih lica i dalje otvoreno pitanje.
„Lokalne zajednice na određenim lokacijama i dalje se odupiru procesu povratka i reintegracije raseljenih lica. Pored toga, brojni slučajevi uzurpacije imovine koja pripada raseljenim licima u sprezi sa nelegalnom gradnjom na njihovoj zemlji i bezbednosni incidenti i te kako utiču na one koji su se vratili i moglo bi da se posmatra kao glavni razlog što tempo procesa povratka značajno zaostaje i ne daje očekivane rezultate“, rekla je ona.
Na pitanje da li razume zabrinutost srpskog naroda i SPC za sudbinu srpskog kulturnog nasleđa, Apostolova je odgovorila da EU pažljivo prati ovo pitanje i da je aktivno uključena u rad sa kosovskim vlastima kako bi se osiguralo da srpsko versko i kulturno nasleđe ostane zaštićeno.
