On je izrazio zabrinutost zbog ometanja sprovođenje dogovora iz dijaloga, kao i zbog porasta nacionalizma.
U novom tromesečnom izveštaju o Unmiku koji će Savet bezbednosti UN razmatrati u utorak, Gutereš je naveo da je dijalog Beograda i Prištine u kojem posreduje Evropska unija „najbolji dostupan mehanizam za mirno razrešenje razlika u korist obe strane“.
„Dok su lideri i u Prištini i Beogradu ponovo potvrdili svoju posvećenost nastavku dijaloga, specifični koraci za napredovanje su postali ređi. Napredak, za obe strane, može biti postignut samo mirnim sredstvima i bez obzira na izborne cikluse i dnevnu politiku, nadam se da ćemo uskoro imati dosledniji i trajniji napredak“, naveo je Gutereš.
On je naveo da je praktično sprovođenje dogovora iz dijaloga u razmatranom periodu od 16. janura do 15. aprila bilo „ekstremno sporo“.
„Nije preduzet nijedan konkretan korak ka uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok su koraci ka završetku integracije pravosuđa na severu Kosova odloženi“, navodi se u izveštaju.
Gutereš je ocenio da je „porast etničko-nacionalističkih osećanja razlog za ozbiljnu zabrinutost“, dodajući da postupci koji podstiču etničke podele ne doprinose poboljšanju života ljudi i stabilnosti u regionu.
Kao jedan od problema, Gutereš je naveo da se proces mirnog povratka suočava s otporom na lokalnom nivou i pozvao sve političke lidere da rade na smanjenju otpora, dodajući da neki zvaničnici nastavljaju neodgovorno ponašanje potpirivanjem neosnovanih glasina o umešanosti povratnika u zločine tokom sukoba.
Generalni sekretar UN je naveo da je i dalje nepoznata sudbina nestalih osoba, što je „humanitarni prioritet koji zahteva odlučnost političkog liderstva s obe strane kako bi se dali odgovori porodicama koje predugo čekaju“.
Kao prvi na listi događaja koji su obeležili prethodni period, u izveštaju se navodi pokušaj kosovskog predsednika Hašima Tačija da se Kosovske bezbednosne snage transformišu u oružane snage promenom zakona a ne ustava, što je izazvalo kontroverzu i snažno protivljenje kosovskih Srba, Beograda i međunarodne zajednice, posebno SAD i NATO.
U izveštaju se navodi i da je Daut Haradinaj, poslanik opozicione Alijanse za budućnost Kosova, zapretio ratom i „etnički čistim Kosovom“ ako njegov brat Ramuš, koji je bio u pritvoru u Francuskoj, bude izručen Srbiji, što je naišlo na snažnu osudu međunarodne zajednice i predsednika Kosova.
Navodi se da su krajem marta članovi Građanske inicijative Srpska lista nastavili učešće u kosovskoj skupštini i vladi, završivši petomesečni bojkot koji je počeo posle usvajanja zakona o Trepči u kosovskoj skupštini.
Gutereš je naveo da je ohrabren time što su kosovski Srbi mogli da učestvuju na srpskim predsedničkim izborima bez ometanja ili incidenata na dan glasanja.
Na sednici Saveta bezbednosti UN u utorak Srbiju će predstavljati ministarka pravde Nela Kuburović koja će, kako se očekuje, govoriti i o izjavi bivšeg šefa verifikacione komisije OEBS-a na Kosovu Vilijama Vokera da radi na projektu ujedinjenja Albanaca, na Kosovu, u Albaniji i u dijaspori.
