On je izjavio da EU od nove kosovske vlade očekuje da se prvenstveno posveti unutrašnjim prioritetima kao što su vladavina prava i ekonomija.
„Voleo bih da nova kosovska vlada mnogo više pažnje posveti vladavini prava, ekonomskim reformama i obrazovanju. Očekujem da svoje najbolje resurse usmere ka ovim oblastima koje su zapravo fundamentalne, a često se ne vide zbog političkih pitanja kao što su pitanje statusa, granica”, izjavio je Kulen.
Kulen je na konferenciji „Kosovo i EU – šta sledi?“ u organizaciji Centra za evropsku politiku u Briselu ukazao da se mnogo više govori o budućnosti i novim koracima, a ne o sadašnjosti i trenutnim izazovima Kosova, koje je ocenio kao „ogromnim“.
On je na pitanje Tanjuga kako se sa evropskog ”političkog i zakonodavnog aspekta” vidi najava Prištine da do kraja godine podnese zahtev za status kandidata za članstvo u EU odgovorio da je u ovom trenutku to „hipotetičko pitanje“ na koje će odgovor prvenstveno morati da da Evropski savet.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine na konferenciji u Briselu se mogla čuti ocena da je dijalog zapao u „ćorsokak“ i to prvenstveno kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština.
Ukazujući na dijametralno suprotna viđenja Beograda i Prištine oko pitanja nadležnosti ZSO, briselski analitičari su upitili kritiku na račun EU kao posrednika u dijalogu koji se „nedovoljno trudi“ da pojasni šta je tačno dogovoreno na sastancima u Briselu.
Potpredsednica Evropskog parlameta i izvestilac za Kosovo Ulrike Lunaček ocenjuje da i Srbija i Kosovo moraju više da se angažuju na primeni dogovorenog u dijalogu.
Lunaček je kao uzroke pomanjkanja entuzijazma i dužeg i težeg evropskog puta Kosova navela kombinaciju činjenice da pet članica EU i dalje ne prizanju nezavisnost Kosova, ali i nedovoljno efikasnog ispunjavanja neophodnih reformi unutar Kosova.
Na konferenciji o budućnosti odnosa EU i Kosova mogla su se čuti dva stava – jedan prema kome je Kosovo sa stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doseglo limite svog puta ka EU, ali i stav kosovskog analitičara Fisika Korenice koji smatra da nepriznavanje Kosovo od strane pet država članica nije nužno i prepreka za napredak Kosova ka evropskom putu”.
”EU ne tretira Kosovo kao normalnog potencijalnog kandidata”, naglasio je Korenica pozvavši EU i SAD da zbog ”velikog broja problema sa kojim je suočeno” posvete više pažnje Kosovu.
