Analizirajući činjenice za i protiv transformacije BSK u vojsku Kosova, direktor Centra za mir i toleranciju Nenad Maksimović je zaključio da ona nije potrebna Kosovu. U odnosu na ekonomsku, situaciju u zdravstvu i ostalim institucijama, vidimo da vojska za građane Kosova predstavlja luksuz, kaže Maksimović.
„Upravo se pred našim očima maše vojskom Kosova, a suštinski bitna pitanja za Kosovo ostaju nerešena i stavljena u drugi plan. I pitanje demarkacije sa Crnom Gorom i pitanje Specijalnog suda na Kosovu. Pitanje uključenosti političke elite koja koristi nelegalne izvore snage za faktičko kontrolisanje ovog prostora ostaje van domena debate i van domena razgovora“, kazao je Maksimović na okruglom stolu „Vojska Kosova: za koga i zbog čega?“
Maksimović je zabrinut zbog odsustva reakcije međunarodne zajednice i civilnog društva jer je u pitanju, kako kaže, gaženje Ustava Kosova koji nedozvoljava formirajne vojske bez srpskih političkih predstavnika. U tom smislu je dodao da Srbi u kosovskom parlamentu nemju podršku srpske zajednice oko transformacie BSK u vojsku.
“Ali kao što je do sada često bio slučaj, srpski politički predstavnici u parlamentu se nalaze pod uticajem centara moći. Nekada su bili pod uticajem centara moći iz Pritine pa samim tim su izglasali mnoge zakone koji su dijametralno suproti sa interesima Srba na Kosovu, a trenutno su pod značajnim uticajem centara moći u samom Beogradu. Tako da ono što verujem da će se desiti je da Prištna neće direktono pregovarati sa srpskim političkim predstavnicima o eventualnoj podršci za osnivanje vojske Kosova, već će prištinski predstavnici pregovarati sa Beogradom i sa vlastima u Republici Srbiji. Ukoliko se nađe zajednički interes onda možemo očekivati i takav vid podrške“, kazao je Maksinmović.
Sa druge strane, Florijan Ćerhaja iz Kosovskog centra za bezbednosne studije smatra da je formiranje vojske važan segment u uspostavljau jedne države.
Ističe da se međunarodna zajednica ne protivi formiranju vojske ali da zahteva da u taj proces budu uključeni i predstavnici Srba kao i da se ispune svi kriterijumi.
“Verujemo da je važno da se konkretno i precizno vidi kakav je stav srpske zajednice. Protivili smo se politizaciji ovog pitanja i da bude završni argument da je vojska stvar jedne države. Mi smo se protivili tome, želeli smo da diskutujemo o tome. Postoje dileme oko vojske. Uvek postoje dileme o institucijama, ne mora to uvek da bude vezano za politiku… Postoje odgovor i postoje pravne odredbe o transformaciji, ali to treba da se sprovodi onako kako je sugerisala međunarodna zajednica, kroz ustavne amandmane“, poričuje Ćehaja.
Ćehaja smatra i da je transformacija BSK u kosovsku vojsku bezbednosna tema, ali poruke koje su poslate su pogrešno tumeče i to je kao kaže, dovelo do odsustva bezbednosti.
Ističe da je ova tema takođe ostavila dosta prostora za za vođenje izborna kampanje, kao i na predsedničkim izborima koji su nedavno održani u Srbiji, tako i za kosovske parlamentarne izbore koji su zakazani za 11. jun.
Ipak, podseća da je trensformacija BSK u vojsku predviđena mnogo ranije.
„Debata o formiranju vojske pokrenuta je još ranije još 2012. i 2013. godine jer to je predviđeno Ahtisarijevim planom. Ahtisarijev plan izričito kaže da mandat Kosovskih bezbednosnih snaga može bit pružen na revizije i razmatranja nakon 5 godina. I to je bilo 2013. i to je sprovedeno kroz proces koji je nazvan Strateška revizija bezbednosnog sektora“, podsetio je on.
Okrugli sto na temu „Vojska Kosova: Za koga i zbog čega?“, organizovala je Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice.
Debata održana u hotelu Ulpijana u Gračanici započela je minutom ćutanja, kojim su prisutni odali počast žrtvama terorističkog napada u Mančesteru, u Velikoj Britaniji.
