Nadležnosti Skupštine
U nadležnosti Skupštine Kosova spadaju usvajanje ustava, zakona, rezolucija i deklaracija. Skupština može da raspiše referendum, ratifikuje međunarodne sporazume, usvaja budžet, bira i razrešava predsednika i potpredsednike Skupštine i predsednika Republike Kosova. U opis nadležnosti spadaju i izbor i nadgledanje Vlade, i izražavanje nepoverenja. Ona predlaže sudije Ustavnog suda, nadzire spoljnu i bezbednosnu politiku i daje saglasnost o proglašenju vanrednog stanja.
Poslanici, prava i obaveze
Skupština Kosova ima 120 poslanika, od toga je 20 rezervisano za manjine. Srbima pripada 10 garantovanih poslaničkih mesta, 4 su rezervisana za Rome, Aškalije i Egipćane, 3 za Bošnjake, 2 mesta pripadaju Turcima,a jedno Gorancima.
Prema poslovniku Skupštine Kosova, poslanik osim prava da inicira nacrte zakona, rezolucije, da postavlja pitanja članovima Vlade, da glasa o predloženim odlukama Skupštine, ima pravo i da učestvuje u diskusijama pod jednakim uslovima sa ostalim poslanicima Skupštine.
Poslanici mogu da formiraju parlamentarnu grupu prema njihovoj partijskoj pripadnosti ili programskim opredeljenjima. Parlamentarnim grupama se obezbeđuju potrebne prostorije, uslovi i oprema.
Skupštinski odbori
Skupštinski odbori, odnosno komisije,procesiraju pitanja koja im se dostavljaju. Komisije preporučuju Skupštini konačne odluke koja se odnose samo na dostavljena pitanja. Predsedništvo Skupštine zahteva od svake parlamentarne grupe, zastupljene u Skupštini, da predlaže predsednike, zamenike predsednika i članove komisija. Jedan poslanik ne može biti predsednik u više od jedne komisije. Skupština Kosova imenuje stalne, funkcionalne i ad-hok komisije. Stalne komisije su: Komisija za budžet i finansije, za prava i interese zajednica i povratak, za zakonodavstvo i sudska pitanja, te za evropske integracije.
Istorijat Skupštine i učešće Srba u kosovskom parlamentu
Prvi izbori na Kosovu održani su 2001. godine, kada je pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Tada su u radu kosovskog parlamenta učestvovali i Srbi okupljeni oko koalicije Povratak, njih 21.
Sledeći saziv Skupštine trajao je od 2004. do 2007. godine. Najviše poslaničkih mesta osvojla je takođe stranka Ibrahima Rugove. Srbi su bili podeljeni u dve partije, Srpsku listu Kosova i Metohije i Građansku inicijativu Srbija. U ovom sazivu Skupštine bilo ih je devetoro.
Skupština je treći put konstituisana 13. decembra 2007. godine. Njen predsednik bio je Jakup Krasnići iz Demokratske partije Kosova. Srbi su bili podeljeni u više stranaka. U radu kosovskog parlamenta učestvovale su Samostalna liberalna stranka, Srpska kosovsko-metohijska stranka, Srpska demokratska stranka Kosova i Metohije i Nova demokratija.
Vanredni parlamentarni izbori održani su 2010. godine za četvrti saziv skupštine Kosova koji je trajao do maja 2014. godine. Najviše poslaničkih mandata imale su Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova. U parlament je ušao i pokret Samoopredeljenje. Među Srbima, najviše poslaničkih mesta imala je Samostalna liberalna stranka. U radu su učestvovale i Jedinstvena srpska lista i Srpska Demokratska Stranka Kosova i Metohije.
Na izborima održanim 8. juna 2014. godine, najviše glasova osvojila je ponovo Demokratska partija Kosova Hašima Tačija. U ovom sazivu učestvovalo je deset srpskih poslanika okupljenih oko parlamentarne grupe Srpska lista.
Peti saziv Skupštine Kosova raspušten je dekretom predsednika Hašima Tačija nakon što je Skupština izglasala nepoverenje Vladi, a na predlog Incijative za Kosovo i drugih opozicionih stranaka i uz podršku Demokratske partije Kosova. Izbori za šesti saziv zakazani su za 11. jun.
