Rezolucija o Kosovu usvojena je sa 474 glasa „za“ i 134 „protiv“ od 672 prisutna poslanika.
Parlamentarci Evropske unije stavili su do znanja da „Asocijacija (Zajednica) srpskih opština još nije uspostavljena, nije izrađen ni nacrt njenog statuta, a za formiranje te Asocijacije su odgovorne vlasti Kosova“.
U rezoluciji se napominje da se dosadašnji dogovori u dijalogu Beograd-Priština moraju sprovesti i Evropskoj službi za spoljne poslove, na čijem je čelu Federika Mogerini, nalaže da „redovno procenjuje kako dve strane sprovode svoje obaveze i o tome daje izveštaj Evropskom parlamentu“.
U rezoluciji je rečeno i da Evropski parlament „izražava zabrinutost zbog i daljeg postojanja paralelnih struktura Srbije“ na Kosovu, a traže i da se „prihvateljivo i uzajamno prihvatljivo rešenje nađe i sa status rudarskog kompleksa Trepča“.
Poslanici EU su „snažno osudili upućivanje“, kako je rečeno, „srpskog nacionalističkog voza iz Beograda na severno Kosovo“ i izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog „ratnohuškačkih i poruka uperenih protiv EU“.
„Lideri zajednice kosovskih Srba pozivaju se da u potpunosti preuzmu odgovornost za svoje mesto i ulogu u institucijama zemlje, tako da deluju nezavisno od Beograda i da konstruktivno doprinose boljitku celog naroda Kosova“, navodi se u rezoluciji.
Od vlasti Kosova se traži da i dalje podržavaju uključivanje srpskih predstavnika i da „grade uzajamno poverenje između zajednica tako što će pospešivati njihovu ekonomsku integraciju“.
Uspostavljanje Specijalnog suda za suđenje ratnim zločinima na Kosovu i Ureda specijalnog tužioca tog suda u Hagu evroposlanici su „pozdravili kao ključni korak ka obezbeđenju pravde i pomirenja“ i ocenili da je „zaštita svedoka od presudne važnosti za uspeh tog Specijalnog suda, pa se vlasti pozivaju da građanima dozvole da koriste taj sistema bez straha od odmazde“.
EU parlamentarci su naveli da su „duboko zabrinuti zbog hapšenja Ramuša Haradinaja na osnovu univerzalne nadležnosti svog suda za ratne zločine. U rezoluciji je izraženo žaljenje što se taj zakon „zloupotrebljava za istragu građana zemalja koje su pripadale bivšoj Jugoslaviji“.
Evropski parlament je ponovo primetio da pet država članica EU ne priznaju nezavisnost Kosova, a smatra da bi „priznavanje bilo od koristi za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije i pojačalo uverljivost EU u njenoj spoljnoj politici“.
U dokumentu Evropskog parlamenta je izraženo zadovoljstvo što je Evropska komisija predložila da se ukinu vize za građane Kosova, a naglašava zabrinutost što prištinske vlasti ne ispunjavaju svoje obaveze da bi se to sprovelo, uključujući ratifikaciju sporazuma o razgraničenju s Crnom Gorom i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
