Tužilac u obrazloženju zahteva, koji je napisan na 41 strani, tvrdi da je ta grupa formirana krajem 2000. godine sa namerom da počne tajni rat radi preuzimanja cele teritorije Kosova.
Grupu su vodili komandanti OVK koji su u vreme njenog formiranja bili na visokim političkim funkcijama, navodi se u obrazloženju.
Euleks je kao organizatore nasilja naveo Bedrija Krasnićija, Aljbana Dizdarija, Bajrama Kimkarija i Faika Krasnićija, navodeći da su oni „dobijali naređenja od visoko rangiranih komandanata OVK, koji su u međuvremenu, zauzeli važne političke položaje“.
„Sledeći ta naređenja, oni su bili uključeni u nekoliko ubistava, terorističkih napada, zaseda, otmica i ostalih ozbiljnih nedela“, navodi se u izveštaju. „Oni su bili ključni igrači u organizovanju i sprovođenju nereda od 17. do 19. marta“.
Međunarodne misije su, posle martovskog pogroma 2004. godine, u nekoliko navrata menjale mišljenje o seriji incidenata u kojima je ubijeno dvadeseta osoba, prognano oko 4.000 Srba i uništen veliki broj verskih objekata.
U prvom navratu, tadašnji komandant Južnog krila NATO, Gregori Džonson je nerede ocenio kao organizovane, da bi čelnici međunarodnih misija, kasnije, u velikoj meri reterirali, navodeći da je martovski pogrom bila „spontana reakcija“.
Istraga italijanskog istražitelja, Danila Kaćarelija došla je do dokaza da je ta grupa imala na raspolaganju desetine „kalašnjikova“, ručnih granata, mitraljeze kalibra 12.7 milimetara, što je dopremljeno iz Albanije za „slučaj da stvari krenu naopako“.
U dokumentu se, takođe, navodi da je ta grupa posle martovskih događaja „naglo izgubila podršku iz političkih krugova, posebno u zoni Dukađin„.
Dukađin je albanski naaziv za Metohiju, kojom od kraja rata na Kosovu apsolutnu vlast ima porodica lokalnog komandanta OVK u tom kraju Ramuša Haradinaja.
Ovaj dokument objavljen je nekoliko dana pošto je grupa Albanaca uhapšena zbog ubistva dvojice pripadnika Unmikove policije 23. marta 2004. godine nedaleko od Podujeva.
