On je istakao da je dobro da se o toj temi razgovara sa što više aktera na javnoj sceni, i to slobodno, bez ikakvih predrasuda i pritisaka.
“Dobro je da je pokrenuta ovakva inicijativa, dobro je da se hrabro govori o ovoj temi na ovakav način i verujem da će iz svega ovoga Srbija izaći jača, sa konkretnim predlozima i rešenjima”, rekao je Odalović gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Odalović je izrazio nadu da će mnoga teška pitanja koja Srbiju iscrpljuju i dugoročno opererećuju biti prvo na unutrašnjem planu razrešena, a onda, kada se stvore uslovi sa druge strane da dijalog počne, da će i oni koji će biti veoma važni, a to su međunarodni faktori, biti deo celog ovog procesa.
Ocenio je i da se međunarodni faktori u ovom trenutku ne bave na kvalitetan način ovim problemom, jer su, kako je naveo, verovatno druge prioritete stavili u prvi plan.
Ukazavši da bi što više pojedinaca i institucija trebalo da se uključi u unutrašnji dijalog o Kosovu, „a ne da zabijaju glavu u pesak“, istakao je da je dobro čuti i glas SANU, i umetnosti, i SPC i drugih javnih, kulturnih, ali i privrednih institucija, ali i da treba stvoriti ambijent u kojem će se dijalog voditi bez ikakvih predrasuda i pritisaka.
“Važno je da se taj unutrašnji dijalog raširi, da se vodi sa što više aktera, da svi što je moguće više daju slobodnih i predloga i ininicijativa i sugestija, i da se iz toga u jednom trenutku definiše forma, napravi strategija i da državni vrh ima jedan usaglašeni unutrašnji dijalog i konkretna rešenja”, rekao je Odalović.
Sa tim bi, navodi Odalović, Beograd mogao da izađe i prema Prištini koju, kaže, moramo doživeti kao partnera u tom dijalogu, ali i prema međunarodnoj zajednici, jer je očigledno da su interesi velikih sila kroz istoriju, ali i devedesetih godina, bili odlučujući za sve ono što se desilo.
“Nezavisnost Kosova je podržana od velikog broja zemalja, i to onih koje su učestvovale u NATO kampanji, i upravo iz tog razloga moramo da razgovaramo i sa njima, jer nama neće polazna platforma sigurno biti jednostrano proglašena nezavisnost”, rekao je Odalović.
Primećuje i da se i kod jednog broja albanskih intelektualaca ove teme s vremena na vreme otvaraju, i ocenjuje da od rada Specijalnog tužilaštva za zločine počinjene na KiM i eventualnog podizanja optužnica zavisi kvalitet dijaloga.
“Ako dijalog budu vodili ljudi koji su po našem opštem ubeđenju i dokazima počinili brojne zločine i odgovorni su za sve ono što se tamo desilo, kvalitet tog dijaloga će biti veoma nizak jer ne možemo pristati na to da se legalizuje postojeće stanje koje je stvoreno neviđenim nasiljem, otimačinom, zločinima”, naglasio je Odalović.
On je podsetio da se još 1.663 ljudi vodi kao nestalo iz tog sukoba, a više od 11.000 ljudi je smrtno stradalo, istakavši da to ne sme proći bez odgovora kosovskog društva, pri čemu ljudi koji su te zločine činili moraju biti sklonjeni sa političke scene da bi dijalog bio kvalitetan.
Kako zaključuje, Azem Vlasi je neko ko ima značajnu ulogu i javnom žviotu i ko bi mogao da pokrene tu vrstu dijaloga u kosovskom društvu.
