Premijerka Ana Brnabić je istakla i da posle toga u Prištini više nema Srba, kao i da su nakon toga srpske crkve i manastiri spaljeni.
Brnabićeva je rekla da se jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije dogodilo u toku rata, nego se dogodilo, kako ističe, kada su Ujedinjene nacije garantovale da je ono deo Srbije, a kada je Srbija bila već osam godina na putu demokratskih promena.
„Dakle, ne za vreme vladavine Slobodana Miloševića, nego kada je demokratski premijer ubijen, posle toga, tako da ja zaista ne vidim nikakvu logiku u tome zašto je jednostrano proglašenje nezavisnosti bilo u skladu sa međunarodnim zakonom i standardima ili zašto je bilo odobreno od strane određenih država“, rekla je Branbićeva u Marakešu.
Premijerka je istakla da su nakon toga „Srbi izbačeni, i ne samo da su izbačeni, srpski manastiri su spaljeni, crkve su spaljene“.
Da li je Evropa reagovala, da li je NATO reagovao? Nije. Srbi se ne vraćaju. Srba više nema u Prištini“.
Brnabićeva je rekla da Srbija pokušava da pomogne i da pruži podršku i istakla da su prioritetni interesi kvalitet života, bezbednost i sigurnost.
„I mi pokušavamo da imamo konstruktivnu ulogu. Da li smo zadovoljni? Zasigurno da nismo. Niko ne bi bio zadovoljan“, rekla je Brnabićeva.
Ona je podsetila da je Srbija, koja je pre četiri i po godine uspostavila „veoma težak“ Briselski sporazum, ispunila skoro sve što je njime propisano osim dela koji se tiče energije, dok Priština ne ispunjava osnovnu tačku sporazuma.
„Priština nije ispunila jednu tačku koja je u osnovi, srž Briselskog sporazuma. Osnova Briselskog sporazuma jeste formiranje Zajednice srpskih opština. Četiri i po godine kasnije – još ništa“, istakla je Brnabićeva.
„Očigledno nismo zadovoljni, pokušavamo da budemo pragmatični, ali opet, to je složeno pitanje i ja bih se složila da su postojali dupli standardi i postoje i dalje“, rekla je Brnabićeva.
Brnabićeva je učestvovala na prvom plenarnom skupu Konferencije o svetskoj politici, koja se do 5. novembra održava u Marakešu, a na kojoj je učestvovao i albanski premijer Edi Rama.
