Nezaposlenost je jedan od gorućih problema na Kosovu koji pogađa sve zajedice. Međutim, zakonska obaveza o zapošljavanju unutar javnih institucija koje predviđa bar 10 posto stanovništva iz manjinskih zajednica nije ispunjena, podseća član Savetodavnog veća za zajednice ispred crnogorske zajednice Lazar Radulović.
„Vi imate primere da u ministarstvima nemate nijednog jedinog zaposlenog iz manjinskih zajednica, a po zakonu mora biti minimum 10 posto. Znači, to se nigde nije ispoštovalo, pa čak ni u lokalnim samoupravama“.
Predsedavajući SVZ Gazmen Salijević kaže da ovo telo institucijama daje preporuke vezane za zapošljavanje, ali da te preporuke vrlo često ne budu razmatrane.
„Mi kao SVZ ne možemo da zapošljavamo ljude, mi šaljemo preporuke da zakon treba da se ispoštuje ali tu dolazi do jednog vakuma, da institucije, odnosno naši predstavnici u institucijama treba da uzmu te preporuke i zajedno sa institucijama u kojima se oni nalaze ispoštuju zakone“.
Za Salijevića je poražavajuće to što politički predstavnici manjinskih zajednica, prilikom pravljenja koalicija sa vodećim albanskim partijama, ne zahtevaju da upravo zapošljavanje građana iz manjinskih zajednica na Kosovu bude uslov za formiranje vlasti.
„Mi dobro znamo da se na Kosovu sve rešava političkim dijalogom i političkim dogovorom i tu mora da igraju važnu ulogu naši politički predstavnici, da sem ih zameničkih, ministarskih i bilo kojih drugih pozicija koje dobiju, zatraže i radna mesta za naše zajednice. Jer jedini vid integracije, suživota, kako god ga mi budemo zvali, je kroz zapošljavanje i kroz ekonomsko ojačavanje naših zajednica“, kaže Salijević.
Poštovanje prava na jezik je jedan od glavnih problema Srba na Kosovu. Iako je srpski jezik jedan od dva službena jezika, on se svakodnevno krši, podseća predsedavajuća Radnom grupom za jezička prava Sanja Vuković.
„Veoma je ugrožen, ne zato što ne postoji neka volja u institucijama, već zbog toga što smo pitanje jezika mi sami zapostavili i postavili negde na poslednje mesto. Mi sami kao narod. Meni kao Sanji Vuković nikad niko nije osporio nijedno pravo koje imam na upotrebu jezika ali to je zbog toga što sam se ja izborila za to da u svakoj isntituciji, bez obzira na to što ja govorim albanski, govorim na srpskom jeziku, da na sastancima kad god prisustvujem tražim i podrazumeva se da mi je obezbeđen prevod, jer ukoliko takvih uslova nema ja ne učestvujem na tim događajima“, kazala je Vukovićeva.
Vukovićava je naglasila da Srbi sami moraju da insistiraju na poštovanju svojih prava.
„Smatram da je odgovornost na nama. Ako u zakonu stoji da je zvanični jezik na Kosovu srpski jezik i njegovo pismo, a mi znamo da je ćirilica zvanično pismo srpskog jezika, hajde da insistiramo na tome, jer postoji mogućnost. Dovoljno je da tražite u matičnoj službi u opštini da vam izvod bude ispisan na ćirilici. Nije problem ničiji ako vi to ne tražite“, kazala je Vukovićeva.
Predsedavjuća Radnom grupom za jezike u Savetodavnom veću za zajednice očekuje da Vlada Kosova formira Komisiju za prevođenje.
Član SVZ Lazar Radulović ističe da i crnogorci na Kosovu imaju slične probleme sa jezikom, ali da je glavni problem što Crnogorci nisu ustavnom priznati kao narod na Kosovu, te da zbog toga pripadnika ove zajednice nema gotovo nigde u institucijama.
„Savetodavno veće je jedina institucija gde Crnogorci imaju svoje predstavnike u institucijama Kosova i mi kroz SVZ pokušavamo da doprinesemo upravo tim problemima sa kojima se naša zajednica suočava. Na prvom mestu je upravo to ustavno priznanje naše zajednice koje bi sigurno u mnogome doprinelo i u mnogome promenilo položaj crnogorske zajednice na Kosovu“.
Na taj način bi se, kaže Radulović, omogučio bolji život Crnogoraca u metohijskim sredinama ali bi se i pospešio povratak raseljenih.
On očekuje da predsednik Kosova Hašim Tači održi dato obećanje te da će u prvoj fazi promene ustava i crnogosku zajednicu priznati kao ustavnu kategoriju.
Savetodavno veće za zajednice je zvanično formirano 2008. godine dekretom tadašnjeg predsednika Kosova Fatrmira Sejdijua. Broji 23 člana iz svih nealbanskih zajednica. Srbi u ovom telu imaju svojih pet predstavnika, po tri su iz bošnjačke i turske zajednice, a po dva člana iz romske, aškalijske, goranske, crnogorske i hrvatske zajednice.
Unutar Savetodavnog veća funkcioniše pet radnih grupa.
