Član član prištinskog pregovaračkog tima u razgovorima sa Beogradom Dren Zeka rekao je da „Vlada Kosova izuzetno ceni proces koji je počeo 2011. godine tehničkim dijalogom, a koji je nastavljen dijalogom na visokom političkom nivou“. Kao glavno dostignuće dosadašnjeg briselskog procesa vidi sporazum od 19. aprila 2013. godine.
Zeka ističe da se postignuti sporazumi polako sprovode na terenu, dodajući da najviše problema ima oko priznavanja diploma sa kosovskih fakulteta od strane Srbije, ali očekuje da će i oni, uz dodatne konsultacije sa predstavnicima Evropske unije i Beograda biti rešeni.
„Što se zadnjeg susreta dva premijera tiče, istina je da je diskutovano o Asocijaciji (srpskih opština), električnoj energiji, telekomunikacijama i barikadi, takozvanom „Parku mira“. Ima približavanja, ali tekstovi sporazuma nisu još dogovoreni. Kada je reč o Asocijaciji, diskutuje se o dokumentu koji predviđa opšte principe, odnosno njena načela. Ne govorim o statutu, i ne razgovara se o statutu, već o opštim načelima ove Asocijacije. Još uvek nema konačnog nacrta, razgovori na tehničkom nivou traju. EU sarađuje sa obe strane, u želji da sazna kada bi se to moglo postići. Tačan datum u vezi rešenja ovog pitanja danas nisam u stanju da navedem. U procesu su i sporazumi o telekomu i energiji, vrlo su blizu kraja, kao i principi o uklanjanju barikada“, rekao je Zeka.
On smatra da bi sporazume o ova četiri pitanja trebalo postići u paketu.
Poslanik u Skupštini Kosova Nenad Rašić je na debati ponovio svoj raniji stav da briselski proces može biti poguban za kosovske Srbe.
„U nekom momentu će sa platnih lista zbog ovog sporazuma biti skinut ogroman broj Srba sa Kosova. Hoće li to biti 21 ili 23 hiljade ljudi, ili „samo“ pet hiljada, mislim da je za nas to ogroman broj i to će direktno imati ekonomske, političke i demografske posledice po Srbe na Kosovu. Pored toga, tempo implementacije je manje-više užasan, nigde se nije stiglo sa primenom dogovorenog. Jedna ista politička priča se stalno vrti u krug“, rekao je Rašić.
Politički analitičar iz Prištine Aljbinot Maljoku smatra da je „svaki sporazum iz Brisela dvosmislen, da je svaki bio tumačen na dva načina i sa dva cilja“.
„Beograd je dužan da izvrši ustavne promene. Iako Priština ne insistira na tome, to je obaveza Beograda. Formiranje još jedne asocijacije na teritoriji koja se Ustavom Srbije smatra njenim delom, dakle Kosovo kao deo Srbije po Ustavu Srbije, ne bi bilo u skladu sa srpskim Zakonom o lokalnoj samoupravi. Oni imaju gradsku i konferenciju opština u Srbiji. Osnivanje Zajednice srpskih opština bi značilo formiranje paralelne institucije u njihovom sistemu“, zaključio je Maljoku.
Direktor Instituta za društvena istraživanja iz Beograda Pavle Dimitrijević smatra da je osnovna vrednost briselskog procesa to što predstavlja siguran kanal za komunikaciju dve strane koje se trude da dođu do rešenja.
„Do sada smo kvalitetna rešenja mogli da vidimo u vrlo malom broju slučajeva i do sada je tok ovog dijaloga išao dvosmerno. Jedno je ono što je dogovoreno kroz sam dijalog i što zovemo sporazumima, a drugo je ono što se dešava na terenu. Bojim se da je razlog za to činjenica da politički predstavnici i jedne i druge strane nisu bili motivisani da postižu sporzume koji će zaista promeniti nešto na terenu, već da kroz sporazume ostvare određene političke ciljeve koji daleko nadilaze sam briselski sporazum. Pre svega mislim na dobijanje poena u procesima pristupanja Evropskoj uniji. Za Srbiju je to posebno važno zbog poglavlja 35, a za Kosovo zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, konstatovao je Dimitrijević.
Javnu debatu na temu „Sprovođenje briselskih dogovora, šta je urađeno, a šta nije?“ u Medija centru u Čaglavici podržala je Ambasada SAD u Prištini.
