Đurić je rekao da će zbog toga jedna od tema u nastavku briselskog dijaloga biti dinamika sprovođenja tog sporazuma.
“Moramo da vidimo kako ide primena dogovorenog i da li ima zabušavanja. Naravno da osećam da sa nedovoljno entuzijazma pristupaju nekim delovima sporazuma, niko u Prištini ne govori pozitivno o ZSO”, rekao je Đurić za Televiziju „Pink“.
Priština će, prema njegovim rečima, morati to da sprovede i jedan od razloga za sastanak je da se utvrdi dinamika sprovođenja tog dogovora.
Đurić je podsetio da je rok za donošenje Statuta ZSO četiri meseca, a da ceo posao treba da se završi do proleća 2016. godine, navodeći da naši eksperti rade na tome.
“Priština mora odmah da usvoji uredbu kojom potvrđuje principe za osnivanje ZSO, posebno izvršni dekret. U međuvremenu teče rok od četiri meseca za izradu Statuta, naše ekspertske ekipe rade na tome, i tu nas čeka političko obaranje ruku, jer će sa druge strane sedeti oni koji će hteti da naš narod ima manje kolektivnih prava”, naveo je Đurić.
Srbija, kako je napomenuo, traži da se u nastavku dijaloga pokrene pitanje srpske crkve i svetinja na Kosovu.
Đurić je dodao da diplomatija energično i posvećeno utiče i objašnjava u međunarodnoj zajednici zbog kojih razloga oni koji su rušili naše crkve sada ne treba da budu u Unesko.
Naveo je i da je iznenađen koliko predstavnika albanske političke i društvene elite veruje u “različite mitove, pseudo istorije i prekrajanje istorije, u kojima su naše svetinje prikazane kao deo albanskog nasleđa”.
Kao primer je naveo Nacionalni muzej u Tirani, gde je manastir Visoki Dečani predstavljen kao albansko kulturno dobro koje je podigao neki albanski srednjovekovni velmoža.
Kada su u pitanju registarske tablice, Đurić je rekao da je jedan od važnijih rezultata koje su doneli pregovori to što je građanima „sa leđa skinuto“ plaćanje osiguranja na administrativnim prelazima, a da Priština sada pokušava da nas uceni da prihvatimo tablice sa RKS oznakama.
Đurić je dodao da će se razgovarati u cilju dolaženja do kompromisa, navodeći primer da su Makedonija i Grčka razrešile svoj spor tako što su sporni deo registracije prelepljivale.
Upitan da li je Aleksandar Jablanović još uvek čelnik Srpske liste, Đurić je naveo da on nije delovao u dogovoru i saradnji sa ostalim sprskim predstavnicima.
„Od 10 izabranih gradonačelnika srpskih opština devet zatražilo njegovu smenu, jer je iza leđa njima i vlade vodio pregovore sa albanskim strankama s ciljem da zameni neke ministre, napravi dogovore o drugim pitanjim, moguće i o oružanim snagama“, naveo je Đurić, dodajući da odlazak jednog čoveka ne može da znači ozbiljnije narušavanje jedinstva, već samo personalnu promenu.
