„Zbog nedostatka političke volje i krize institucija u Prištini, sa žaljenjem konstatujem da još uvek nisu ispoštovane ključne odredbe Briselskog sporazuma koje se odnose na formiranje i funkcionisanje ove Zajednice,“ rekao je on.
On je rekao i da su prilike u kojima živi srpska zajednica na KiM i dalje vrlo složene i istakao da Srbija očekuje od međunarodne zajednice, a pre svega UN, kontinuiranu pomoć u izgradnji poverenja, kao jedinog temelja za normalan život za sve na KiM.
Srbija smatra da posvećenost evropskim integracijama predstavlja glavnu pokretačku snagu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uz očekivanje da Evropska unija nastavi da olakšava dijalog, rekao je ministar.
Na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu Dačić je ponovio značaj jačanja prisustva i uloge Unmika za Srbiju a posebno za Srbe i druge nealbanske zajednice koje žive na prostoru KiM, izrazivši očekivanje da će, i u narednom periodu, UNMIK nastaviti sa sprovođenjem svog mandata u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.
„Statusno neutralna uloga UNMIK je neprikosnovena u procesu koordinacije delovanja međunarodnog prisustva i stabilizacije prilika na prostoru Kosova i Metohije“ rekao je Dačić.
Dačić je podsetio da se u Srbiji van KiM i danas nalazi preko 200.000 interno raseljenih lica koja su usled progona i ugroženosti bila primorana da napuste KiM, rekao je Dačić.
„Održiv povratak je ostvarilo svega njih 1,9 %. Zato bih ponovo zamolio specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Zahira Tanina, kao što sam to već učinio prilikom mog poslednjeg obraćanja ovom Savetu, da objasni zašto se ova informacija ne iznosi u njegovim izveštajima i da li poražavajući podatak od 1,9 % treba prihvatiti kao gotovu činjenicu i s njom se pomiriti,“ rekao je on.
Prema njegovim rečima, nasilje prema nealbanskim zajednicama, posebno povratnicima, neminovno izaziva dodatnu bojazan potencijalnih povratnika u pogledu bezbednosne situacije.
On je istakao da izrazito negativno na međuetničke odnose utiču napadi na kulturnu i versku baštinu nevećinskih zajednica navodeći primere poput obijanja pravoslavne crkve u selu Pejčići (opština Prizren), skrnavljenja Hrama Hrista Spasa, svetinju koja je od 1999. godine često bila meta napada Albanaca i godinama služi kao deponija, ili ispisivanje na zidu crkve Sveti Nikola u Prištini grafita u slavu ISIL, terorističke tvorevine u borbi protiv koje se ujedinila čitava međunarodna zajednica.
„Ovakvi napadi na srpsko kulturno i versko nasleđe i identitet bolna su svedočenja da su zakoni koji bi trebalo da štite i promovišu prava zajednica i njihovih pripadnika na KiM u najvećem broju slučajeva samo mrtvo slovo na papiru,“ rekao je Dačić.
„Imajući u vidu da Izveštaj koji je pred nama gotovo i ne pominje napade na etničkoj osnovi, naveo bih samo deo onoga što je obeležilo izveštajni period: napadi na Srbe povratnike i njihovu imovinu u selima Berkovo i Pasjane, kamenovanje kuća povratnika u Klini i Prizrenu, paljenje i napadi eksplozivnim napravama na domove Srba u Orahovcu i Gnjilanu,“ rekao je on.
Dačić je ukazao da je i dalje neophodno preduzimanje mera kako bi se postigla trajna rešenja za lica raseljena sa KiM, uključujući rešavanje i izvršenje njihovih imovinsko-pravnih potraživanja kao i da je najopasnija posledica sistematskih, etnički motivisanih napada postupno privikavanje svih, uključujući međunarodnu zajednicu, na faktičku nekažnjivost za krivična dela počinjena protiv Srba i drugih ne-Albanaca.
„I danas su imovinska prava Srba ugrožena na celom KiM, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama. Ekonomsku situaciju Srba kao i pripadnika drugih manjinskih zajednica u Pokrajini u velikoj meri karakterišu pravna i fizička nesigurnost, kao i brojni slučajevi uzurpirane imovine koju ne mogu da povrate,“ rekao je on.
Posledice aktivnosti Kosovske agencije za privatizaciju u srpskim sredinama na KiM najbolje, kako je ukazao, pokazuje situacija u opštini Štrpce gde je ova Agencija od polovine 2014. godine nasilno uzupirala i likvidirala najznačajnije privredne subjekte koji su zapošljavali najviše ljudi i od kojih je živela cela zajednica: Fabriku „Lola”, robnu kuću „Mladost”, Poljoprivrednu zadrugu, Veterinarsku stanicu, hotel „Junior”, Nacionalni park „Šar planina”.
„Radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled političkog previranja i jačanja ekstremizma predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama,“ rekao je on.
Ionako nestabilne bezbednosne prilike na KiM, dodatno su, kako je upozorio, ugrožene zabrinjavajućim trendom porasta ekstremizma i radikalizma.
„Prema podacima iz januara 2016. godine, oko 300 kosovskih Albanaca i 36 Albanki pridružilo se borcima Islamske države u Siriji. To je procentualno najveće prisustvo stranaca u redovima tzv. Islamske države u odnosu na broj žitelja sa teritorije porekla,“ rekao je ministar.
Inače od strane inostranih partnerskih bezbednosnih službi Beograd je više puta dobio podatak da je nazvanični broj ekstremista sa teritorije KiM koji se bore na stranim ratištima u ogromnom raskoraku sa ovim zvaničnim podacima i da je reč o cifri od oko 900, rekao je Dačić.
