Ćutanje ili negiranje napada na Srbe, njihovu imovinu i svetinje je na Kosovu postalo ustaljena praksa, institucije u Prištini su zakazale kada su u pitanju elementarna ljudska prava Srba, kazao je u emisiji „Dogovor!?“ potpredsednik kosovske vlade Branimir Stojanović.
„Suštinski problem je da mnogi u institucijama ne žele da urade svoj posao a takođe ne postoje ni oni koji bi trebalo da ih kazne zbog njhovog nerada i nepostojanja volje da rade svoj posao. Odgovornost albanskih političara je najveća kada govorimo o bezbednosti i sveukupnim uslovima života“, smatra Stojanović.
Nenad Maksimović, autor publikacije o etnički motivisanim napadima na Srbe, kaže da u albanskoj zajednici na Kosovu postoji „endemska tolerancija na netolerantnost“, odnosno jedan sveobuhvatni zid ćutanja na sve vidove nasilja nad ugroženim grupama.
„Civilno društvo, političari, društveni predstavnici, predstavnici Akademije, intelektualci kakvih ima svugde u svetu reaguju prema sopstvenoj savesti i u skladu sa svojim moralnim načelima. Na Kosovu je ceo taj sistem zakazao. To iskazivanje mišljenja na odgovarajući način ili takva vrsta slobodoumnog mišljenja i stava koji odudara od nečeg što je prepoznato kao opštenacionalni cilj, a to jeste prikazivanje Kosova u što boljem svetlu, je kažnjivo iili sankcionisano. To je jedan ozbiljan problem, jer jednoumlje je bezumlje“, kaže Maksimović.
Maksimović smatra da su institucije odgovorne da stvore bezbedno okruženje za sve građane, a civilni sektor da osudi i jasno prikaže javnosti ono što u društvu nije dobro.
„Trenutno imamo jednu neosetljivost većinskog albanskog naroda jer sve statistike javnog mnjenja ukazuju na jedno osnovno nerazumevanje problematike manjinskih grupa na Kosovu“, smatra Maksimović.
Važan momenat koji treba da doprinese stvaranju bolje klime na Kosovu je Specijalni sud, uveren je Branimir Stojanović.
„Verujem da će se sud baviti mnogima koji su danas kočnica u stvaranju normalnije klime unutar albanske zajendice zato što verujem da ti ljudi koji jesu učestvovali u nekim najstrašnijim zločinima koji su se dešavali sigurno jesu i danas teret i breme albanskog društva koji onemogućuje nekima koji bi slobodnije govorili i nastupali da to čine.“
Stojanović smatra da je vreme da se prekine sa tradicijom ljubavi i mržnje na Kosovu i da u budućnosti Srbi i Albanci svoje odnose moraju da svedu na poštovanje.
„Da li ćemo da se volimo ili nećemo to je irelevantno, ali moramo jedni druge da poštujemo i institucije moraju da poštuju svakoga pojedinačno i da iz tog poštovanja proizađe da se svako oseća slobodno i komotno, onako kako bi trebalo da se oseća čovek u civilizovanom društvu u 21. veku“, istakao je Stojanović.
Zato je, kaže on, važno da se na institucije izvrši pritisak da rade svoj posao. Stojanović kaže da će srpski predstavnici u Vladi Kosova zatražiti da se promeni sistem, jer postojeći nije dovoljno efikasan. On poručuje da ukoliko Albanci žele bolju budućnost za sve koji žive na Kosovu moraju da rešavaju probleme, a ne da ih negiraju.
Maksimović, sa druge strane, predlaže da Vlada Kosova formira specijalnu istražnu jedinicu za rešavanje međuetničkih incidenata.
