Stefano Njoki, savetnik za politička pitanja i zajednica pri Kancelariji EU na Kosovu kaže da, što se tiče Evropske Unije, Kosovo ima dobre zakone kada su manjine u pitanju. Kaže i da se vidi na papirima da su međunarodni standardi ostvareni.
„Što se tiče EU, kao i naših institucija mi prepoznajemo da je na Kosovu multietničnost važna. Ne samo zarad napretka svih građana Kosova, već i zbog važnog procesa normalizacije. Priča o normalizaciji između Kosova i Srbije daje rezultate. Govorim takođe i o normalizaciji odnosa unutar samog Kosova, jer to će doneti stabilnost i prosperitet zemlji“, poručio je Njoki.
Međutim, Njoki je primetio da je pristup korišćenju jezika ipak problematičan i da, iako Služba komisije za jezike pokušava da radi svoj posao, da je potrebna ozbiljnija institucija ili mehanizam koji bi se bavili ovim problemom.
Pitanje prava na slobodu govora i jezika je problematično i po mišljenju Brankice Kostić, predsednice SO Gračanica.
Osim ova dva problema, još jedan od vidljivih je i pitanje slobode kretanja. Kostićeva je podsetila da građani Kosova, a pre svega Srbi, i dalje plaćaju visoke račune za osiguranja svojih vozila prilikom prelaska sa Kosova u centralnu Srbiju i obratno.
„Da, postignuti su određeni standardi u slobodi kretanja, ali ta sloboda kretanja jako skupo košta. Koliko košta jedan prelazak i jedno plaćanje osiguranja, da ne govorim o nepriznavanju vozačkih dozvola i dokumentaciji koje takođe spada u pitanje bezbednosti“, rekla je Kostićeva.
Pored ovih problema, ona je navela i da postoje društveni, ekonomski, socijalni i kulturološki problemi oko kojih može da se pronađe zajednički jezik.
„Nema perfektnog zakona ukoliko on nije priznat od svih zajednica koje tu žive i ako nije upotrebljen do kraja. Zakoni su tu da bi se upotrebili. Uključenje svih zajednica u sprovođenje zakona je veoma važno. Ne može nijedna vlada da sprovodi zakon za jednu zajednicu ako ta zajednica nije uključena u javne institucije“, kazao je Adrijan Zećiri iz Evropskog centra za manjine.
I prema mišljenju poslanice „Šest plus“ u Skupštini Kosova Dude Balje zakoni Kosova su dobri, ali njihova implementacija predstavlja problem. Ono što je takođe problem je uticaj poslanika manjinskih zajednica u parlamentu prilikom donošenja tih zakona, s obzirom da većinu čine DSK i DPK. Ipak, kaže da na neke stvari manjine mogu da utiču.
„Ja nisam od onih političara koji za sve na Kosovu krive vlast. Vrlo sam svesna i naših manjkavosti. Nije nam uvek neko treći kriv, krivi smo i mi zato što unutar nas 20 poslanika vrlo često ne možemo da nađemo konsenzus oko nekih važnih pitanja, jer neko se slaže, a neko ne slaže. Bojkot srpskih poslanika u ovom sazivu je naneo mnogo štete i nama ostalima jer nismo bili u mogućnosti da se dogovaramo, niti smo imali jačinu onakvu kakvu smo trebali“, rekla je Balje.
Poslanica u Skupštini Kosova iz redova bošnjačke zajednice je zaključila da je položaj Srba na Kosovu mnogo bolji u odnosu na ostale manjinske zajednice.
