Vulović je izrazio očekivanje da će formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji promeniti tu situaciju ističući da Hidrosistem Ibar može mesečno da zarađuje oko dva miliona evra, što znači da ima godišnji budžet oko 25-26 miliona evra i da se sav taj novac od proizvodnje i prodaje električne energije i vode odlazi u Prištinu.
„Sav novac se sliva u Prištinu i oni ga upotrebljavaju ne znam u koje svrhe, a opština Zubin Potok je bukvalno bez jednog dinara. Kada bi taj novac ostao u toj opštini, predstavljao bi ogroman potencijal za razvoj čitavog regiona, čak i čitavog severnog Kosova“, rekao je Vulović.
On se nada da će Zajednica srpskih opština to promeniti, pošto sistem trenutno funkcioniše tako što trenutno ide pet kubika vode u sekundi za potrebe termoelektrane Obilić i za navodnjavanje, dok sva ostala voda služi za proizvodnju električne energije.
Vulović kaže da sa Prištinom postoji neka saradnja ali, kako je rekao, to i nije neka saradnja.
„Saradnja je u tom smislu da oni imaju koristi, a mi radimo praktično ni za šta, bez ikakvog ekonomskog interesa. Nadamo se da će ZSO da reši taj problem, pre svega zato što, prema sporazumu, Zajednici pripada zdravstvo, školstvo, obrazovanje, regionalni razvoj i urbanizam. Nadamo se da ćemo formiranjem ZSO uspeti da rešimo i ovaj problem koji je čisto ekonomske prirode“, kaže Vulović.
Jezero Gazivode ima oko 380.000 kubnih metara vode uvek na stanju. Čitavo severno Kosovo, Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Vučitrn i opština Srbica „piju“ vodu sa ovog jezera, a takođe termoelektrana u Obiliću ne bi mogla da radi bez vode sa Gazivoda, kojom se hlade reaktori koji proizvode električnu enegiju.
U letnjim mesecima, kada su velike suše, voda sa Gazivoda se prepumpava u Gračaničko jezero, tako da i kad Priština nema dovoljno vode, dobijaju vodu sa tog jezera.
Devedeset odsto kapaciteta hidrosistema Ibar nalazi se na teritoriji opštine Zubin Potok, odnosno dve trećine jezera je na teritoriji Kosova, a trećina na užoj teritoriji Republike Srbije.
