Ne objašnjavajući zbog čega je sednica zakazana neuobičajeno kasno, predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji je rekao da će još jednom pružiti priliku “jedni drugima da izađu iz ove situacije”, piše RTS.
“Niko nema pravo da blokira rad kosovskih institucija”, rekao je Veselji posle bezuspešnih konsultacija koje je predsednica Kosova Atifeta Jahjaga dva dana vodila sa predstavnicima svih političkih stranaka u Skupštini Kosova radi prevazilaženja blokade parlamenta.
Predstavnici opozicionih stranaka, čiji poslanici duže od mesec dana blokiraju zasedanja skupštine, rekli su da je pogrešna odluka sazivati sednicu dok ne bude doneta odluka o poništavanju briselskog sporazuma Beograda i Prištine postignutog 25. avgusta, kao i sporazuma o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom.
Predstavnici najuticajnijih zemalja zapada u Prištini izjavili su da se neće mešati u rešavanju političke krize u Skupštini Kosova, bez obzira na činjenicu da vlada i opozicija nisu uspeli da se dogovore o izlasku iz aktuelne krize.
Prema njihovom mišljenju, Skupština treba da vrši svoje dužnosti, jer su ljudi umorni od političkih sukoba.
Predstavnici ambasade SAD u Prištini pozvali su političke stranke da se uzdrže od bilo kakve pretnje nasiljem, ističući da je funkcionisanje Skupštine od vitalnog značaja za Kosovo.
Uprkos ovim pozivima iz pokreta “Samoopredeljenje”, čiji su poslanici u dva navrata aktivirali suzavac u skupštinskoj sali i tako prekidali sednice, najavili su da će opozicija primenjivati “kreativne metode” i na narednoj sednici zakazanoj za petak.
Predsednik Inicijative za Kosovo Fatmir Ljimaj smatra da bi samo referendum rešio trenutnu političku krizu na Kosovu.
Priznaje da zakonodavstvo na Kosovu ne priznaje pravo na referendum, ali je dodao da bi to moglo da se brzo promeni.
“Možemo imati zakon o referendumu u roku od dva dana. Građani bi trebalo da imaju pravo glasa”, rekao je Ljimaj.
Opozicija je saopštila da je peticijom za poništavanje briselskog sporazuma, pre svega dela koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština i dogovora o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, sakupila 200.000 potpisa građana.
