Gostujući na RTS-u, Đurić je istakao da je početak radova na mostu preko Ibra u skladu je sa dogovorom Beograda i Prištine iz avgusta 2015. godine.
“Kad radovi, kako se planira, u januaru budu gotovi, most koji je godinama razdvajao grad na albanski i srpski deo, biće ponovo otvoren za saobraćaj”, istakao je Đurić.
Đurić je kazao da most koji je od 2011. godine zatvoren za saoraćaj neće biti otvoren sve dok ne bude potpuno završena njegova rekonstrukcija, odnosno dok ulica “Kralja Petra” ne bude pretvorena u pešačku zonu, i dok ne bude uspostavljen statički punkt Kfora i srpskog dela KPS-a na severnoj strani mosta.
Takođe, on je dodao da su drugi rasipali narodni novac na nepostojeće projekte u Kosovskoj Mitrovici.
“Mi danas gradimo i za šest meseci, odnosno do 20. januara i završetka rekonstukcije, čitava Kosovska Mitrovica će dobiti novi izgled saobraćaja”, ističe Đurić.
Đurić napominje da među Albancima ima onih koji ismevaju to što Srbija poštuje svoje obaveze iz Briselskog sporazuma i kojima “apsolutno ne pada na pamet” da preuzmu odgovornost za sprovođenje svog dela sporazuma i podsetio je da se više od 40% teksta sporazuma odnosi na ZSO.
Što se tiče nastavka razgovora u Briselu, Đurić je rekao da se sutra nastavljaju pregovori na ekspertskom nivou o Zajednici srpskih opština i o telekomunikacijama.
Govoreći o poseti potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, Đurić naglašava da je ona veoma važna za Srbiju i da je u interesu naroda.
“Mi želimo da gradimo što je moguće kvalitetnije i bolje odnose sa SAD”, kaže Đurić.
Podsetio je da u periodu od čeiri meseca, Srbiju posećuju predstavnici najvažnijih zemalja u svetu, navodeći predsednika Kine, potpredsednika SAD, predsednika ruske vlade.
Takođe, veče pred dolazak Bajdena, u Srbiju dolazi švedski premijer, kaže Đurić, objašnjavajući da je veoma retko da lider jedne protestantske zemlje dolazi samo u Srbiju.
“Mislim da je Srbija postala jedan izuzetno važan sagovornik po pitanju regionalnih odnosa, stabilnosti, po pitanju ključnih tema za Evropu, kao što su pitanja migrantske krize”, ističe Đurić.
Ističe da se to itekako preliva na položaj našeg naroda na Kosovu.
Što se tiče pritisaka na Srbiju u pogledu stavova prema Kosovu i novih pokušaja Prištine da se učlani u međunarodne organizacije, Đurić poručuje da su pozicije Srbije po pitanju statusa Kosova poznate.
„Mi ćemo se tokom posete fokusirati na ono oko čega možemo da izgrađujemo i unapređujemo saradnju“, kaže Đurić, dok ono oko čega nema slaganja ostaje po strani, uz nastojanje da se razlike smanje.
