“Niske temperature ovih dana ne utiču na voće, osim ako neko ima pojedinačna stabla sa ranim cvetanjem kao što je kajsija, a mi ovde to imamo eventualno u okućnicama, te se na njih može odraziti. Ostalo voće koje se uzgaja kod nas su kasnocvetne sorte i kod njih nije krenuo pupuljak da se razvija tako da nema bojazni od izmrzavanja, jer lako podnose temperature i do 5 stepeni ispod nule. Ovo hladno vreme je odložilo vegetaciju, što je i dobro, jer da je prerano krenula pa da naiđe hladan talas koji bi je prekinuo, to onda ne bi bilo dobro”, kaže Gvozdić.
Ona dodaje da su prizvođači voća uglavnom odradili pripremu na vreme pre vegetacije, ali ima i onih koji kasne zbog nabavke repromaterijala i radne snage, ali je zanemarujuće. Ono šte je trbalo da se odradi, kako bi mogli da očekujemo dobre prinose to su rezidba, prihrana azotnim djubrivom i okopavanje. Ko nije već uradio nije kasno, savetuje Ljiljana Gvozdić, agronom.
Dilema pred voćarima da li saditi maline u proleće ili u jesen
“Školski gledano u jesen. Ali moramo reći da sve zavisi od više faktora, pre svega od parcele, vrste sadnog materijala i pripremljenosti.
Ukoliko je parcela pripremljena na vreme, odrađena agrohemijska analiza, đubrenje, nabavljene sertifokovane i kvalitetne sadnice, zemljište nije hladno niti zbijeno, Gvozdić smatra da je jesenja sadnja maline mnogo bolja, ima mnogo više prednosti i pod tim uslovima kada vegetacija krene već u sledećoj godini se računa na berbu.
“Međutim ako je sadnja u proleće, zemljište nije dovoljno pripremljeno, hladno je i zbijeno. I kada dođe do razvoja sadnice, izdanci se obavezno skidaju i preskače se proizvodna godina, rod se ne ubira, kako bi sledeća berba bila kvalitetnija i bolja. Ovo se naročito odnosi na sortu “vilamet”, gde se zakidaju izdanci i preskače godina, dok kod sorte “polka” rod se može ubirati već u prvoj godini”, zaključuje Gvozdić i upozorava voćare na pravilan odabir sadnog materijala kao obavezan.
Savet: Svaka greška koja se napravi ove godine, odraziće se, kada je malina u pitanju dogodine. Oni koji imaju zasade treba da odrade vezivanje izdanaka i u ovom momentu ne kasne, sve do 15.aprila. Ne moraju da žure, važno je da se vide pupoljci, čak ne mora da ih bude od 5 do 7 po dužnom metru i da su na razmaku do 20 cm. može da bude pomeranja ali je važno da izrastaju iz zdravih veznih izdanaka koji nisu sasušeni i imaju sprovodne snopiće. Samo tako prinos može da bude do optimalnih 20 tona po hektaru, u protivnom neće preći 4 tone.
Sami prizvođači , veoma često greše i ne slušaju savete agronoma, samim tim što ubiraju plodove već u prvoj godini, oni sami desetkuju prinose u sledećoj a sve zbog trenutno povoljne cene na tržištu. Svakako nisu svesni u tom trenutku, da će slabiji rod naići u sledećoj godini i ponovo su na istom.
Svi koji žele da sade malinu, neophodno je da se savetuju sa agronomima, jer samo podneblje ima karakteristike zemlje, vode i vazduha, zato je neophodno na prvom mestu znati odabrati parcelu, zaključuje Gvozdić, jer kako kaže pored izbora sadnog materijala to je na prvom mestu. Greške se plaćaju i teško ispravlaju kada sadnice već krenu.
