Mustafa (51), koji je na nepravosnažnu presudu uložio žalbu, zatražio je da bude oslobođen ili da mu kazna bude smanjena.
Prvostepenom presudom iz decembra prošle godine, Mustafa je proglašen krivim za proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo Albanaca, koje je OVK smatrala „kolaborantima“, u planinskom selu Zlaš, nedaleko od Prištine, u aprilu 1999.
Po toj presudi, Mustafa i njemu potčinjeni vojnici OVK su, posle zlostavljanja, pustili na slobodu petoricu pritvorenih Albanaca, sredinom aprila 1999. godine, a jedan pritvorenik je preminuo od posledica prebijanja i mučenja.
Tokom današnje rasprave o žalbi, koju je Mustafina odbrana uložila, tužioci su tvrdili da je prvostepena presuda „pravična“ i „proporcionalna“ zlodelima za koje je Mustafa proglašen krivim.
Tužiteljka Kler Loson tu tvrdnju je potkrepila primerima iz evropskih zemalja u kojima su za lakše ili slične zločine sudovi izricali oštrije kazne.
Branilac Džulijus fon Bone tvrdio je, s druge strane, da je kazna preterana i da je, po zakonima važećim na Kosovu 1999. godine, Mustafi mogla biti izrečena maksimalna kazna od 15 godina zatvora.
Da se za ratni zločin počinjen pre 2000. godine može izreći zatvorska kazna od maksimalno 15 godina, kako je tvrdila odbrana, potvrdio je prošle godine i Ustavni sud Kosova u postupku protiv Marka Tasića.
Fon Bone je osporavao i da je Mustafa odgovoran za ubistvo jednog pritvorenika koga je, po prvostepenoj presudi, na smrt prebijenog ostavio u Zlašu pri povlačenju pred ofanzivom srpskih snaga.
Optuženi Mustafa je, u obraćanju sudijama, ponovio da nije kriv za zločine za koje je nepravosnažno osuđen.
„Moralno i praktično, ja nisam kriv. Nisam počinio nijedan zločin za koji sam optužen“, kazao je Mustafa.
Prvostepeno veće je naložilo Mustafi i da plati obeštećenje od 207.000 evra žrtvama i njihovim porodicama.
Žalbeno veće će pravosnažnu presudu Mustafi izreći „u dogledno vreme“, rekla je predsedavajuća Mišel Pikar iz Francuske. U veću su i sudije Kaj Ambos iz Nemačke i Nina Jorgensen iz Norveške.
Presuda Mustafi je prva koju je sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, izrekao pripadniku OVK optuženom za ratne zločine.
Sud je, pod međunarodnim pritiskom, 2015. osnovala Skupština Kosova, a u sedištu u Hagu postao je operativan 2017. godine.
