Posle prekida neprijateljstava i dolaska KFOR-a na Kosovo, 12. juna 1999. „na desetine hiljada Srba je bilo proterano ili je otišlo“, a Srbi i Romi su bili otimani, pritvarani, zlostavljani i ubijani, izjavio je Ejbrams, pozivajući se na nalaze istrage koju je sproveo HRV.
Izveštaj HRV o tom nasilju, Ejbrams je, kako je rekao, u avgustu 1999. predao Tačiju, tadašnjem kosovskom premijeru, ali je Tači zlodela pripisao pojedincima tvrdeći da „svako može obući uniformu OVK i počiniti zločin“.
„Rekao mi je da nije politika OVK da čini ili odobrava te zločine. Ja se s tim nisam složio“, izjavio je Ejbrams.
Svedok je naglasio da je Tačiju tada ukazao na nalaze HRV o „sveprisutnom“ nasilju nad Srbima i Romima koje se odvijalo po „istom obrascu“.
„Preneo sam mu našu zabrinutost zbog toga što su desetine hiljada Srba proterane ili su otišle i zbog otmica, nestanaka ljudi, ubistava, pritvaranja i kršenja ljudskih prava“, posvedočio je Ejbrams.
Tači je, po svedoku, „priznao da postoje problemi i nasilni incidenti i osudio je ubistvo srpskih seljaka“, ali je tvrdio da su to izolovani akti pojedinaca, a ne OVK.
„Odbio je tu optužbu, tvrdeći da su zlodela počinile privatne osobe, maskirane kao pripadnici OVK“, posvedočio je Ejbrams.
Po svedoku, dokazi koje je HRV prikupio o „raširenosti i obrascu zlodela sugerisali su, međutim, da to nije moglo biti individualno nasilje“.
Ejbrams je rekao da Tačijeva vlada, posle njihovog susreta, nije reagovala na optužbe iznete u izveštaju HRV.
Svedok je ispričao da je s Tačijem i Fatmirom Ljimajem u jesen 1998. imao sastanak o novinarima Tanjuga Nebojši Radoševiću i Vladimiru Dobričiću koje je OVK prethodno zarobila.
„Radošević i Dobričić nisu bili prvi novinari koje je OVK zarobila…U avgustu 1998, novinare Đuru Slavuja i Ranka Perinića, OVK je otela u okolini Orahovca…To je povećalo našu zabrinutost“, rekao je svedok.
Radoševića i Dobričića, OVK je oslobodila 28. novembra 1998, a sudbina Slavuja i Perinića ne zna se do danas.
Tokom sastanka, 10. novembra 1998, Tači i Ljimaj su Ejbramsa izvestili da je Radoševiću i Dobričiću „suđeno, da im je izrečena presuda i da će biti oslobođeni kad izdrže kaznu“.
Preko svog političkog predstavnika Adema Demaćija i saopštenja Glavnog štaba, OVK je prethodno potvrdila da drži Radoševića i Dobričića i da ih je optužila za „špijunažu“.
„Pitali smo Tačija i Ljimaja o suđenju…da li su optuženi imali advokate i pravo na žalbu. Oni su odgovorili da novinari nisu imali branioce i da nisu prisustvovali suđenju. Tražili smo da ih vidimo, ali su Tači i Ljimaj to odbili iz razloga vojne bezbednosti“, opisao je Ejbrams sastanak.
Predstavnici HRV su vođama OVK tada rekli i da navodno suđenje nije bilo po međunarodnim standardima i da bi novinari stoga trebalo da budu oslobođeni.
Tači i Ljimaj su „odgovorili da je to stvar nezavisnog pravosuđa i da se oni ne mogu mešati jer bi to narušilo kredibilitet OVK“, izjavio je Ejbrams.
Tužilac Alan Tiger predočio je svedoku Tačijevu kasniju izjavu da suđenja Radoševiću i Dobričiću nije ni bilo i da on nije ni znao da su oni bili pritvoreni.
„Ne, nama su rekli da je novinarima suđeno i potvrdili su da su oni bili pritvoreni“, ostao je pri svom iskazu Ejbrams.
Tužilac Tiger je u sudnici prikazao saopštenje Glavnog štaba OVK da su Radošević i Dobričić bili osuđeni na zatvorsku kaznu od 60 dana zbog „špijunaže“ i da su upućeni u „zatvor broj sedam“.
Tokom iskaza, Ejbrams je potvrdio i da je OVK, 1998-99, za metu uzimala i „nelojalne“ Albance koje je smatrala „kolaborantima“ sa srpskim vlastima ili koji su se „protivili oružanom ustanku“.
„Ljudi na Kosovu plašili su se i da će snositi posledice ako govore o zločinima OVK“, naznačio je Ejbrams.
U nastavku suđenja, Ejbramsa unakrsno ispituju branioci optuženih.
Zajedno sa Tačijem, sudi se članovima Glavnog štaba OVK Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta zlodela počinjena su, po optužnici, u četrdesetak pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji minista za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020., u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
