Tači je optužen za zločine nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. Zajedno s Tačijem, optuženi su i Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Zaštićeni svedok 3540 izjavio je da je bio šumar u okolini Podujeva kada su ga vojnici OVK, početkom avgusta 1998, presreli, razoružali i zarobili.
Svedok je rekao da su ga pripadnici OVK pod komandom Ljatifa Gašija i Nuredina Ibišija zatim 56 dana, do 26. septembra 1998, držali u pritvoru, premlaćivali i zlostavljali, prvo u selu Bare, a potom u Bajgori, u podujevskoj opštini.
On je posvedočio da je u Barama bio izveden „preki sud“ OVK.
„Neki stariji čovek me je pitao da li sam agent vojske i policije, a ja sam rekao da sam samo šumar, da čuvam šumu i da nemam veze s vojskom i policijom…Onda me je neko kundakom udario u vrat i više se ničega ne sećam“.
U pisanoj izjavi, uvedenoj u spis, svedok je opisao i kako su ga vojnici OVK, dok je bio zarobljen, izveli na lažno streljanje.
U Bajgori je svedok, po sopstvenim rečima, bio pritvoren sa više Albanaca, a pripadnici OVK su ih često prebijali.
„Samo bi uleteli i počeli da nas biju pendrecima… Nisam video ko, oči su nam bile vezane… Jedan je jednom rekao: ‘Pustite, sad ću da mu mamu srpsku…’ Ostali su izašli, a on mi je udario četiri šamara i onda izašao“.
Na pitanje tužioca da li je prebijanje naredio Ljatif Gaši, svedok je odgovorio da to nije čuo. „Možda nas je i on tukao, bile su nam vezane oči“.
Svedok je, međutim, izjavio da je čuo kada je Gaši jednog dana naredio da šestorica drugih pritvorenika budu odvedeni da kopaju rovove.
Kako je izjavio, svedoka i još jednog pritvorenika vojnici OVK nisu odveli na prinudni rad zbog toga što su bili u teškom stanju od batina.
Pozivajući se na ono što mu je ispričao drugi albanski pritvorenik, svedok je indirektno potvrdio navod optužnice da je OVK u Bajgori ubila Osmana Sinanija, koga je proglasila za kolaboranta sa srpskim vlastima.
„Ja sam poznavao Sinanija, bio je učitelj u Podujevu… Znam samo da je išao u srpske kafane, kao što sam i ja išao u albanske…“, kazao je svedok.
Tačijeva odbrana je, tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, danas tvrdila da Sinanija nije ubila OVK, nego da je stradao „u srpskom granatiranju Bajgore u septembru 1998“.
Odgovarajući da ne zna za takvo granatiranje, svedok je ponovio da je od drugog pritvorenika čuo da su Sinanija motkama ubili vojnici OVK u šumi u blizini pritvora u Bajgori.
Svedok je, kako je izjavio, bio oslobođen 26. septembra 1998. tek pošto ga je starešina OVK Gaši pretnjom primorao da potpiše jednu izjavu.
„Ja od premlaćivanja nisam znao ni gde sam ni šta sam…Samo se sećam da su mi dali papir na kojem je pisalo da nisam bio prebijan, ni maltretiran i da više nikada neću doći na Kosovo. Gaši mi je rekao da ću biti ubijen ako to ne potpišem“, rekao je svedok 3540.
Gaši je u optužnici protiv Tačija naveden kao član udruženog zločinačkog poduhvata protiv svih koje je OVK proglasila svojim protivnicima.
Po dokumentima tužilaštva, svedoku su u pritvoru OVK bile nanete „teške povrede rebara i bubrega“, zbog kojih i danas mora da uzima lekove, a pretrpeo je psihološku traumu od koje se godinama lečio.
Dok ga je ispitivao zastupnik žrtava Sajmon Loz, svedok je rekao da je zbog zadobijenih povreda 1999. morao da ode u invalidsku penziju.
Da je u Bajgori postojao pritvor za „kolaborante“, prošle nedelje je u sudnici potvrdio i svedok koji je bio pripadnik OVK u tom selu.
Prema optužnici, u Bajgori je OVK, u avgustu i septembru 1998, nezakonito lišila slobode, ispitivala, prebijala i zlostavljala bar 16 osoba, od kojih je „najmanje jedna bila srpske nacionalnosti“.
Albanca Osmana Sinanija, pripadnici OVK su, po optužnici, izveli iz pritvora u Bajgori i ubili 30. avgusta 1998, pošto su ga ispitivali i pretili da će ga usmrtiti „ako ne prizna“.
„Pritvornici su bili…optuženi za povezanost i saradnju sa srpskim vlastima“, piše u optužnici.
Današnji svedok je deseti od početka suđenja 11. aprila, a tužioci su najavili ukupno 312 svedoka.
Za ispitivanje tih svedoka, raspravno veće je tužilaštvo dalo rok do aprila 2025.
Na početku današnjeg zasedanja, predsedavajući sudija Čarls Smit izrazio je zabrinutost raspravnog veća zbog sporog odvijanja procesa i pozvao je obe strane da skrate ispitivanje svedoka.
Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.
Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud, čije je zvanično ime Specijalizovana veća Kosova, više puta je odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.