Međutim, u skladu sa odlukom Skupštine Kosova, ovaj sud postupke vodi u Hagu i rukovodi se sopstvenim zakonom i propisima. Zbog toga su stanovništvu Kosova neki aspekti rada suda verovatno nejasni. Odista, od samog početka sudskih aktivnosti 2017, stanovnici Kosova su se obraćali s pitanjima. Zato je izuzetno važno da sud obezbedi transparentne i pristupačne informacije i omogući svima da razumeju šta se odvija u Hagu, piše Majkl Dojl, koordinator ovog programa u Specijalizovanim većima Kosova u Hagu.
Od početka rada SVK, predstavnici suda redovno sprovode program za komunikaciju i približavanje javnosti, koji zovemo Outreach, u okviru koga se sastajemo sa stanovnicima širom Kosova da bismo čuli njihove stavove i mišljenja i odgovorili na njihova pitanja.
Na primer, zašto Specijalizovana veća Kosova ne procesuiraju sva krivična dela izvršena tokom i nakon rata na Kosovu?
To je pitanje koje često čujemo jer ljudi s pravom smatraju da svaka žrtva zaslužuje pravdu, da svaki učinilac treba da odgovara za krivična dela koja je izvršio.
Međutim, kao što je to slučaj sa svim sudovima, bilo da su domaći, internacionalizovani ili međunarodni, i Specijalizovana veća imaju precizno definisanu nadležnost – ona obuhvata ratne zločine i zločine protiv čovečnosti izvršene ili započete između 1998. i 2000. na Kosovu, čije su žrtve ili izvršioci sa Kosova ili iz bivše Savezne Republike Jugoslavije. Pored toga, ta krivična dela moraju biti povezana sa izveštajem Saveta Evrope iz 2011. Tako definisanu nadležnost suda je potvrdila Vlada Kosova, i sud može da radi samo u okvirima te nadležnosti.
Na osnovu utvrđene nadležnosti Specijalizovanih veća, sudije vode nepristrasna i nezavisna suđenja, starajući se da obezbede pravične postupke za optužene, ali i bezbednost i dobrobit žrtava i svedoka.
Optužena lica kojima se trenutno sudi pred Specijalizovanim većima bivši su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). To je navelo ljude da pitaju da li se pred ovim sudom sudi Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
To nije tačno. Pred ovim sudom, koji radi u skladu s najvišim standardima međunarodnog krivičnog prava, samo pojedinci mogu da odgovaraju za svoja dela. Specijalizovana veća niti mogu niti žele da sude bilo kojoj etničkoj grupi, organizaciji ili zajednici.
Konkretno, u optužnicama koje je podigao specijalizovani tužilac i potvrdio sudija za prethodni postupak, navodi se da su određena lica izvršila krivična dela. Za optužene se tvrdi da snose individualnu odgovornost za krivična dela progona, mučenja, ubistva i prisilnih nestanaka, između ostalog. Ta krivična dela su prema optužnicama izvršena nad civilima i licima koja nisu učestvovala u sukobu. Svi optuženi izjasnili su se da nisu krivi, a na sudijama je da na osnovu izvedenih dokaza i argumenata obe strane u postupku utvrde da li je tužilaštvo na suđenju dokazalo njihovu krivicu van razumne sumnje.
Tako je u jednom predmetu pretresni panel optuženog već oglasio krivim za ratne zločine i osudio na 26 godina zatvora. Osuđeni, g. Saljih Mustafa, uložio je žalbu na presudu, koju panel Apelacionog suda trenutno razmatra.
Kada se sastajemo s ljudima na Kosovu, oni nam često postavljaju pitanja o tome kako je moguće suditi pojedincima za krivična dela izvršena pre dve decenije. Ima li svedoka koji mogu da svedoče o njima? I kako sudije mogu da znaju da li su dokazi pouzdani?
Prema Pravilniku o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima Kosova, koji je usvojen u skladu s najvišim međunarodnim standardima u krivičnom pravu, svi dokazi, uključujući i izjave svedoka, razmatraju se i ocenjuju objektivno da bi se postupak okončao pravedno i pravično, bilo da je u pitanju osuđujuća ili oslobađajuća presuda.
Da bi se utvrdilo da li su izjave svedoka relevantne i autentične, definisana su precizna pravila. Svedoke koje poziva tužilaštvo mogu da ispituju branioci optuženog. Ako se izjava svedoka predočava samo u pisanom obliku, odbrana može da traži, ukoliko je to moguće, da taj svedok pristupi sudu da bi ga unakrsno ispitala. Kada razmatraju dokaznu snagu iskaza svedoka, sudije moraju da uzmu u obzir ne samo šta taj svedok kaže, već i koliko je on pouzdan.
Uloga svedoka je presudna za pravedan, nepristrasan i nezavisan postupak. Ako pogledate suđenja koja su održana dosad, veliki broj svedoka i žrtava već je svedočio, a još mnogo njih će dati iskaz u predstojećim postupcima. Često je potrebna ogromna hrabrost i svest o dužnosti prema zajednici da neko istupi i pristane da ispriča svoju priču, i time dâ svoj doprinos pravdi i načelima pravne države. Zato je od samog početka zaštita svedoka, kojom se svedocima omogućava da svedoče u bezbednom okruženju, najviši prioritet Specijalizovanih veća.
S obzirom na to koliko su iskazi svedoka važni za pravedna i nezavisna suđenja, Specijalizovana veća mogu krivično da gone i lica koja su ometala postupke, na primer, zastrašivanjem svedoka ili objavljivanjem poverljivog materijala na osnovu kog se može otkriti identitet anonimnih svedoka. To su krivična dela protiv pravosuđa, a zakon je u tom pogledu veoma strog jer, po rečima jednog od sudija, „bez svedoka nema pravde ni za žrtve ni za društvo u celini“.
Pored pitanja koja se često javljaju na skupovima koje organizuje Program Outreach, kako suđenja napreduju, kontinuirano izviru i nova pitanja. Zato se tim Programa Outreach svakog meseca sastaje sa stanovnicima u raznim delovima Kosova, a predsednica SVK, sudija Ekaterina Trendafilova, kao i sekretar Fidelma Donlon, imaju redovne sastanke sa građanima i predstavnicima civilnog društva na Kosovu i onlajn, na kojima im oni postavljaju pitanja. Specijalizovana veća odlučno rade na tome da ljudima širom Kosova pruže informacije iz prve ruke, saslušaju njihove stavove, odgovore im na pitanja i objasne šta se događa u Hagu.
Majkl Dojl, koordinator Outreach programa Specijalizovanih veća Kosova
