Buja, koji je bio komandant OVK u „operativnoj zoni Nerodimlje“, u optužnici je naveden kao jedan od članova udruženog zločinačkog poduhvata protiv svih koje je OVK proglasila svojim „protivnicima“.
Po optužnici, Buja je, od aprila do jula 1998. „učestvovao u hapšenju i pritvaranju“ bez pravnog osnova nekoliko desetina lica u pritvoru OVK u selu Lapušnik u opštini Glogovac.
U martu 1999. u zoni kojom je Buja komandovao, OVK je nezakonito pritvorila i 13 osoba u selima Ivaja i Bob u opštini Kačanik, piše u optužnici.
U sudnici, Buja je jutros kao svedok dao svečanu izjavu da će govoriti istinu, a zatim mu je raspravno veće, u neuobičajenom postupku, dalo reč.
Buja je tvrdio da ima pravo da ne odgovara na pitanja zbog opasnosti od samooptuživanja, budući da u tužilaštvu i dalje ima status osumnjičenog.
Tu tvrdnju pravno je obrazložio Bujin zastupnik Taulant Hodaj, naglašavajući da je tužilaštvo odbilo Bujin zahtev da obustavi istragu protiv njega.
Predsedavajući sudija Čarls Smit zatim je Buju upozorio da je obavezan da svedoči i govori istinu i da može biti kažnjen ako to odbije.
Sudija Smit je, međutim, podvukao i da svedok može odbiti da odgovori na pitanje, ukoliko bi to njega optužilo.
Ako bi ga ipak sud primorao da odgovori, taj odgovor se ne može upotrebiti protiv njega.
Tužilac Džejms Paće postavio je potom Buji pitanja da li je u OVK imao nadimak Gazetar i Sokolji, na šta je svedok rekao:
„Ne mogu da odgovorim zato što me to optužuje“.
Isti odgovor Buja je dao i na pitanje zna li šta je bio Narodni pokret Kosova.
Predsedavajući sudija Smit rekao je potom da je sud odlučio da primora Buju da svedoči zbog, pored ostalog, „značaja i jedinstvenosti“ njegovog iskaza i ograničene mogućnosti da on bude samooptužujuć.
Sud je, istovremeno, doneo odluku da Buja svedoči iza zatvorenih vrata, da njegov iskaz „neće biti obelodanjen javnosti“ i da „neće biti upotrebljen protiv njega u bilo kojem kasnijem postupku krivičnog gonjenja“.
Po najavi sudije Smita, Bujino svedočenje će trajati cele ove nedelje.
Buja je 103. svedok tužilaštva od početka suđenja, 3. aprila prošle godine.
Šta stoji u optužnici?
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
