Zajedno s Tačijem za zlodela nad Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, svi nekadašnji vodeći članovi Glavnog štaba OVK.
Po optužnici, među žrtvama su bili i članovi Rugovinog Demokratskog saveza Kosova koje je vrh OVK proglasio za protivnike i „izdajnike“ zbog njihovog zalaganja za mirno rešenje kosovske krize.
Maljoku koji je od novembra 1998. do januara 1999. bio operativni oficir u Glavnom štabu OVK, potvrdio je u sudnici da se u nekoliko intervjua javno zalagao da se OVK stavi pod kontrolu „institucija Kosova“ i Rugove, koga je smatrao predsednikom.
Po svedoku, Tači mu je, prilikom susreta u selu Klečka kod Lipljana, u avgustu 1998, rekao „da se ne slaže s nekim stvarima koje sam ja izjavio“, ali „nije precizirao s kojim“.
Pošto je Maljoku nastavio da isti stav izlaže u razgovorima za medije, kako je juče izjavio, u decembru 1998. ga je Tači pozvao preko satelitskog telefona u Glavnom štabu OVK i rekao mu da bi „bilo dobro da ne daje više intervjue“ zato što se „ne slaže s nečim što sam rekao“.
U februaru 1999, tokom mirovnih pregovora u Rambujeu, Maljoku je, međutim, sa Kosova ponovo izjavio da je „i dalje lojalan Rugovi“ i da „mirno rešenje za koje se on zalaže nije na štetu albanskog naroda“.
„Da, to je tačno. Pa, Rugova je bio u našoj delegaciji u Rambujeu. Koja bi bila svrha da sam ga nazvao izdajnikom, kad je bio u delegaciji“, rekao je svedok u sudnici.
Iako je tvrdio da je OVK bila „dobrovoljačka vojska“, utemeljena u selima, a ne s vrha, Maljoku je potvrdio da je kao starešina Glavnog štaba obilazio lokalne grupe i pomagao da se pretvore u organizovane „vojne jedinice“, kao i da je obučavao pripadnike.
U nastavku suđenja, Maljokua unakrsno ispituju branioci optuženih.
Maljoku je 124. svedok optužbe od početka suđenja u aprilu 2023. Po ranijoj odluci suda, tužioci moraju okončati dokazni postupak protiv optuženih do sredine aprila.
Optužnica
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
