Jedan takav institut na Kosovu ranije je već bio osnovan 2011. godine, 12 godina nakon rata.
On je, međutim, zatvoren 2018. odlukom Vlade Kosova, dok je u međuvremenu u Ministarstvu pravde formirano Odeljenje tranzicionalne pravde koje je trebalo da nastavi sa radom instituta.
Kako kažu bivši rukovodioci instituta, on nije imao potrebnu podršku državnih institucija.
Ministarka pravde na dužnosti Aljbuljena Hadžiu je 13. maja formirala Radnu grupu koja bi do septembra trebala da pripremi analizu za formiranje novog instituta.
Prvi sastanak te radne grupe održaće se u sredu, a u njoj su predstavnici različitih relevantnih institucija na Kosovu, predstavnici nevladinih organizacija, te međunarodni stručnjaci.
Kreiranje kolektivnog pamćenja
Predsedavajuća radne grupe Furtuna Šeremeti, inače savetnica premijera Kosova na dužnosti Aljbina Kurtija, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da nije plan da se poništi sav dosadašnji posao i krene od nule, već da se prikupi dosadašnji rad, bilo instituta ili nevladinih organizacija, i krene napred.
Kako kaže, cilj instituta je kreiranje kolektivnog pamćenja, a kao deo instituta vidi i tužbu protiv Srbije za genocid.
„Kosovo ima veliku potrebu za jednim takvim institutom koji bi konačno posvedočio tome šta se desilo na Kosovu, koji bi dokumentovao za celo Kosovo koliko se ubistava desilo, koliko je osoba bilo silovano, koga su mučili. Ali, bavio bi se i načinjenom štetom, državom kao celinom, pojedincima i ekonomijom“, navodi Šeremeti.
„Plan i ideja instituta je da se bavi zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu. Kada se krene sa istraživanjima o ratnim zločinima, biće obuhvaćeni svi zločini. Da li ćemo uspeti da obuhvatimo i dokumentujemo sve zločine 20 godina nakon rata, to ćemo utvrditi kada izađemo na teren“, dodaje ona.
Šeremeti, koja inače doktorira u Belgiji na temu procene štete uzrokovane ratnim zločinima, navodi da će radna grupa uraditi analizu i razmotriti koji je najbolji način za osnivanje jednog takvog instituta.
„U trenutku kada uspostavimo jaku osnovu, verujem da će rad instituta biti mnogo lakši. Po mom mišljenju, pravi institut treba da ima budžet koji će osigurati kontinuirani rad ljudima koji će biti deo instituta, budžet koji će osigurati istraživače na terenu. Institut treba da se formira zakonom, treba da ima svoju budžetsku liniju, stručnjake iz raznih oblasti, da bude povezan sa akademijom, univerzitetom i civilnim društvom. Na Kosovu su upravo organizacije civilnog društva držale front kada je u pitanju suočavanje sa prošlošću. Sve što je objektivno dokumentovano na Kosovu, to su učinile organizacije civilnog društva, nažalost“, dodaje ona.
Raniji Institut za istraživanje ratnih zločina, kojeg je takođe formirala Vlada Kosova, tokom svog rada je objavio devet knjiga o ubistvima, nestalim licima, uništavanju spomenika i imovine Albanaca.
Bivši rukovodioc tog instituta Ismet Saljihu u izjavi za RSE navodi da je načinjena velika šteta zatvaranjem instituta odlukom tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, „a u cilju reformi pravosudne administracije“.
Suočavanje s prošlošću
On ističe da je za suočavanje sa prošlošću i pomirenje između Srba i Albanaca potrebno znanje o ratnim zločinima i da je zato neophodno formiranje instituta.
„Mi smo imali mnoge izazove. Tokom prve godine nismo imali ni kancelariju, tek smo 2012. dobili jedan objekat u kojem je radilo sedam osoba. Ali, nismo imali potrebnu podršku i nije nam se omogućilo da sprovedemo istraživanja na terenu“, navodi Saljihu.
„Ali i pored toga, institut je uradio dobra istraživanja o ubistvima, nestalima, uništenju arhiva i kulturnog nasleđa. Objavili smo i istraživanja u vezi Račka, zločina na Kliničko-univerzitetskom centru. Radilo se, ali najveća ironija je bila da je vlada odlučila da prestane da plaća kiriju za naš objekat. Prešli smo onda u druge kancelarije koje nisu bile prikladne. Potom je došla i odluka o transformaciji Instituta za ratne zločine u Odeljenje za tranzicionalnu pravdu“, dodao je Saljihu.
Šeremeti smatra da je problem ranijeg instituta bio taj što je osnova bila slaba i što je osnovan odlukama, bez operacionalne strategije.
„Nama će možda trebati više vremena, ali ćemo se potruditi da se uspostavi što jača osnova, uz savete stranih i domaćih stručnjaka“, kazala je Šeremeti.
Porodice žrtava umorne
Navodi da je svesna koliko je teško raditi na tome 20 godina nakon konflikta, pre svega jer su porodice žrtava umorne.
„Naš sistem ih je 20 godina maltretirao, a tu uključujem rad UNMIK-a, (Misija UN na Kosovu) EULEX-a (misija EU na Kosovu). Bilo je slučajeva kada sam od žrtava čula da im se tri puta izgubio dosije i da su došli ponovo da ih intervjuišu. Veoma je teško, ali s druge strane nije nemoguće i poslednji je trenutak da se nešto uradi. U suprotnom, generacije umiru, primarna sećanja izumiru, a ratna sećanja ostaju na prepričavanjima roditelja svojoj deci. Biće veoma teško, ali to dugujemo, pre svega, sebi i svim ostalim ratnim žrtvama kako bi im se pružila mogućnost da izleče rane“, ističe ona.
Inače, prema podacima Fond za humanitarno pravo, tokom konflikta na Kosovu 1998-1999. ubijeno je više od 13,500 osoba. Od tog broja, veruje se da su 76 odsto bili civili. Još uvek se traga za 1.600 nestalih.
Rad na formiranju novog instituta zavisiće i od aktuelne političke situacije na Kosovu.
Vlada Aljbina Kurtija je od 25. marta u ostavci nakon što joj je tog dana izglasano nepoverenje na zahtev koalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova (DSK).
Očekuje se da će do kraja meseca Ustavni sud Kosova doneti odluku o dekretu predsednika Kosova Hašima Tačija kojim je odredio Avdulaha Hotija iz DSK za novog mandatara.
Kurti smatra da je formiranje nove vlade nakon izglasavanja nepoverenja neustavno i da su novi izbori jedini put napred.
