Tačijev advokat Gregori Kiho naveo je u pismu upućenom pre mesec dana glavnom haškom tužiocu Džeku Smitu da su svi ti svedoci u poodmaklim godinama i da su različitog zdravstvenog stanja, zbog čega „postoji vrlo realan rizik da njihovi dokazi možda neće biti dostupni kasnije na suđenju“.
Zbog toga je zatražio od sudije za prethodni postupak da odmah preduzme mere za njihovo ispitivanje i deponovanje iskaza.
U pismu se navodi da je u pitanju devet visokih međunarodnih diplomata, administratora i vojnih zvaničnika koji su blisko sarađivali sa Tačijem „kako na profesionalnom, tako i u nekim slučajevima i na ličnom nivou“.
Među njima su vrhovni komandant NATO za Evropu u vreme agresije na SRJ Vesli Klark, bivši šef Unmika Bernar Kušner i bivši šef Verifikacione misije OEBS na Kosovu Vilijam Voker.
Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu potvrdila su 5. novembra 2020. godine optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti protiv Tačija, kao i lidera Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija.
Istog dana Tači je na konferenciji za novinare saopštio da podnosi ostavku na mesto predsednika Kosova i predao se sudskim organima u Hagu.
Prethodno je optužnica potvrđena i protiv Jakupa Krasnićija, portparola bivše Oslobodilačke vojske Kosova i Redžepa Seljimija, šefa poslaničke grupe Pokreta „Samoopredeljenje“. Optuženi se terete za ubistva, teror i nehumano ponašanje nad stotinama osoba čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Srbi, Romi i Albanci nelojalni OVK. Prema optužnici, oni su ta krivična dela počinili u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu i u severnoj Albaniji.
