Godine prolaze, ali protok vremena nimalo ne umanjuje bol porodica. Mnogi od njih su ostarili i krhkog su zdravlja, rekla je potpredsednica MKCK Kristin Berli, prenosi Fonet. Ona je dodala da se pred njihovom patnjom ne smeju zatvarati oči i da oni imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najbližim.
Na okruglom stolu u Ženevi, kome su prisustvovali članovi delegacija Kosova i Srbije koji su u Radnoj grupi za nestala lica, kao i predstavnici udruženja porodica nestalih, istaknuto je da je napredak u pronalaženju nestalih ne samo mali nego je u proteklim godinama znatno usporen. Vlasti na obe strane moraju da pojačaju svoje napore i urade sve što je u njihovoj moći kako bi došle do svih potrebnih informacija, rekla je Berli, dodajući da međunarodna zajednica takođe mora da pruži više podrške Beogradu i Prištini.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Milica Kostić kaže za Danas da se slaže sa zaključkom predstavnice Crvenog krsta da države ne rade dovoljno na pronalasku nestalih osoba i da je razočaravajuće što „pitanje preko 1.600 nestalih sa Kosova nije do danas uvršteno na dnevni red briselskih pregovora“.
– Kritike na račun Srbije zbog njenog nerada su u protekle dve godine došle i od komesara Saveta Evrope za ljudska prava i Komiteta UN za prisilne nestanke. Iako Fond godinama ukazuje na odsustvo napora na pronalasku nestalih, Komisija Srbije za nestala lica za preko 10 godina rada nije pronašla nijednu masovnu grobnicu, kaže Kostić, koja podseća da je Batajnicu, Perućac i Petrovo Selo pronašao MUP 2001, a Rudnicu Euleks.
Takođe, kako dodaje, Komisija do danas nije pokrenula nijednu inicijativu za motivisanje ljudi koji znaju nešto o sudbinama nestalih da progovore. Direktorka FHP skreće pažnju da se obaveze i kritike Srbije odnose prvenstveno na preko 1.000 albanskih žrtava. Kako je na teritoriji Srbije do danas otkriveno preko 900 tela kosovskih Albanaca, opravdana je pretpostavka da se dobar deo još preko 1.000 nestalih albanskih žrtava nalazi na teritoriji Srbije. Štaviše, ističe Kostić, skrivanje tela tih žrtava u grobnice u Srbiji sprovela je policija, ali i Vojska Srbije, o čemu se gotovo sve zna, ali niko do danas nije procesuiran.
– Zato je posebno izražena odgovornost i dužnost Srbije da otkrije njihove sudbine. Mislim da je stoga od ogromne važnosti apel Crvenog krsta da države otvore svoje arhive, jer u njima zasigurno postoje informacije koje mogu pomoći u pronalasku nestalih, navodi Kostić. Srbija inače godinama odbija da Fondu dostavi podatke o postupcima asanacije terena koje je sprovodila vojska, a to je, podseća Kostić, zabranjeno zakonom budući da ta dokumenta sadrže informacije o „krivičnim delima, i to najtežim“.
Nestali
Od sukoba na Kosovu 1998-1999. godine, 1.658 osoba vode se kao nestale. Od tog broja, više od 1.000 lica je albanske nacionalnosti, oko 540 su Srbi i nealbanci, dok je 30 u postupku verifikacije. Posredstvom Radne grupe za nestala lica, osnovane 2004. godine, kojom predsedava MKCK, rešeno je više od 1.800 slučajeva nestalih lica.
