Svetu Liturgiju je služio paroh velikohočanski jerej Milan Stojković. Oko crkvišta se sabrao veliki broj Velikohočana i Orahovčana koji su došli da uznesu molitve Svetim Apostolima koji bdiju nad Velikom Hočom sa ovog mesta još iz Srednjeg veka kada je, po pisanim tragovima, ovde postojala crkva. Takođe je zapisano da je crkva srušena u 18. veku i od tada je ovde samo crkvište.
Otac Milan je u besedi posle pročitanog jevanđeljskog začala govorio o životima Svetih apostola Petra i Pavla.
Veliki deo okupljenih se pričestio, a posebna radost se videla na licima dece.
Otac Milan je osveštao i prelomio slavski kolač sa Živoradom Čubonovićem, domaćinom jedine porodice u Velikoj Hoči koja Petrovdan slavi kao krsnu slavu i prinosi kolač na ovome mestu.
Otac Milan je na kraju Liturgije besedio o važnosti dolaska u crkvu i o važnosti posta i molitve. On je rekao da je to način da uzvratimo ljubav Božju koju On daje nama.
Na crkvištu Svetog Petra, po tradiciji koju pamte generacije i generacije Velikohočana, liturgija se služi samo jednom godišnje, na Petrovdan.
Niskim rastinjem i visokim krošnjama brestova „crkvište Svetog Petra“ je zaklonjeno od radoznalih pogleda. Za nju znaju samo meštani koji dovde stižu uzanim kolskim putem. Zimi kada sneg napada u ovom delu se najduže i zadržava, zato je u narodu put prozvan kao „duboki put“.
Crkva posvećena Svetom apostolu Petru, prema starim zapisima, postojala je još u 16. veku ali su je neprijatelji hrišćanstva, po predanju, srušili dva veka kasnije. I danas je neobnovljena, ali Hočani i Srbi iz Orahovca znaju za nju i tu, kraj njenih temelja, o svakom Petrovdanu redovno se okuljpaju, pale sveće i mole se za svoje i zdravlje svojih bližnjih, ali i obnovu ove pravoslavne svetinje.
Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika a posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu, prvim propovednicima hrišćanstva i najbližim učenicima Isusa Hrista.
