Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednju nedelju života sina Božijeg. Velikim praznikom Cveti završava se šesta nedelja Velikog posta.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.
Na ovaj dan Isus Hristos ušao je, na magaretu, u Jerusalim. Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.
Cveti su jedan od najradosnijih praznika u pravoslavlju.
Po narodnom običajnom kalendaru, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopljeni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.
Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.
Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubičice.
Cveti su i istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. vojvoda Miloš Obrenović podigao je u Takovu Drugi srpski ustanak, protiv turske vlasti.
Veoma mali broj porodica danas slavi krsnu slavu. Ponegde se Cveti slave kao zavetina.
Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu.
Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina Božijeg.
