Ivanjdan je hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja.
Nijedan svetitelj nema toliko puta spomen u godini – obeležava se rođenje, usekovanje, sabor, tri obretenja Svetog Jovana čije se ime vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove – kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz predhrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
„Devojački praznik“
Ivanjdan je u narodu poznat i kao „devojački praznik“ zbog brojnih običaja i rituala koji su posvećeni ženskom rodu.
Venci od ivanjskog cveća, pesma devojaka, kićenje kuće za zdravlje ukućana, samo su neki od običaja koji prate Ivanjdan.
Ponegde je običaj i da se kroz vence od upletene jovanove trave na Ivanjdan provlače žene koje nemaju decu, a žele ih.
Branje lekovitih trava i pletenje venca
Među nizom živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo.
Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi.
