“Svedoci smo različitih vidova istorijskog revizionizma. Ali, ovde se čak ne radi o revizionizmu, kada žrtvama i zločincima zamene mesta. Na delu su potpuno fiktivne, imaginarne konstrukcije po pitanju srpskih svetinja. Opet i opet, vođeni Hristovom ljubavlju, pozivamo na dijalog kosovsko-metohijske Albance, jer kao što na Kosovu i Metohiji ima mesta za sve, uvek i još uvek ima mesta dijalogu o životu ljudi na Kosovu i Metohiji”, istakao je Patrijarh.
Kako je naveo, poštovanje, zaštita ljudskih i posebno verskih prava predstavljaju univerzalnu civilizacijsku vrednost, jer ta prava pripadaju svima, a moraju biti garantovana i srpskoj crkvi i njenom vernom narodu, odnosno, univerzalna ljudska i verska prava i slobode ne mogu biti deo statusnih pregovora i političkih sporazuma.
Episkop raško-prizrenski Teodosije rekao je da je danas retkost da se vidi prostor gde Srbi teže žive, a da istovremeno postoji toliko hrišćanske nade i spremnosti da ostanu svoji na svome, kao što je to na Kosovu i Metohiji.
“Gledamo ta lica ljudi koji dolaze često sa suzama u očima, duboko osećajući da dolaze u očev dom, u svoju duhovnu postojbinu, da bi zahvatili od vode žive, koja se izliva obilno, iz moštiju naših svetitelja i iz svakog kamena naših crkava. Oni tu napajaju svoje duše utehom, podsećajući se ko su i šta su. Bez naše crkve i bez naših svetinja i po Kosovu i Metohiji i širom srpskih zemalja, mi bismo bili jedno pleme bez korena i budućnosti”, izjavio je Episkop raško-prizrenski.
Prema njegovim rečima, naši ljudi koji danas žive u izolovanim enklavama istinski su heroji našeg vremena.
Jednodnevni naučni skup organizuju Srpska pravoslavna crkva i Matica srpska, a održava se na Pravoslavnom bogoslovskom fakutetu Univerziteta u Beogradu.
Skupu, između ostalih, prisustvuju i ministarka kulture Maja Gojković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.
