Stradalna ime je dobila po staroslovenskoj reči strast koja znači stradanje, trpljenje i bol.
Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta od najstarijih vremena provodi se u najstrožem postu. Jede se hrana spremljena na vodi, štaviše mnogi samo hleb, so i voće.
Ulje i vino dozvoljeni su samo na Veliki četvrtak, jer je toga dana ustanovljena Sveta tajna pričešća.
Svaki dan ove sedmice naziva se u bogoslužbenim knjigama svetim i velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se zbili tih dana.
Svaki dan ima svoju temu – ponedeljak, utorak i sreda posvećeni su sećanju na poslednje besede Isusa Hrista.
Sećanjima, molitvama i napevima izdvajaju se poslednja tri dana. Na Veliki četvrtak, u crkvama vezuju se zvona, umesto kojih se oglašavaju klepala.
Na Veliki petak, crkva se seća brojnih događaja – od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, razapinjanja na krst, do polaganja njegovog tela u grob. Na taj dan najvažnije je bojenje jaja. Ko može, ne jede ništa ceo dan, drugi ne jedu i ne piju do iznošenja plaštanice, odnosno do 3 sata popodne.
Suhojedenje, odnosno samo hleb i voda, za mnoge i potpuno uzdržavanje od hrane, propisani su i za Veliku subotu.
Meša se i uskršnjak, obredni kolač ukrašen bojenim jajima. Radni je dan, završavaju se svi poslovi i pripreme za Vaskrs.
U nedelju je Vaskrs, najveći od svih praznika.