Velika subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Deo je Strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini, u crkvama, celivajući plaštanicu na simboličnom Hristovom grobu.
Na ovaj dan došao je kraj starom veku i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.
Svake godine na Veliku subotu, na dan između golgotskog Raspeća na Veliki petak i Vaskrsa Sina Božjeg u nedelju, pred Pravoslavni Vaskrs, održava se ceremonija starija od 12 vekova.
U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
Običaji i verovanja
U kućama se završavaju neophodni poslovi oko dočeka velikog praznika.
Sprema se i čisti kuća, priprema odeća. Ko nije obojio jaja i to ujutru završava, pre izlaska sunca.
U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač vaskršnjak.
I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana.
Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muka na raspeću.
Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima. Veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i ne rade se nikakvi ručni radovi.
