Obeležavanju praznika posvećenom Uspenju Presvete Bogorodice prisustvovalo je više od stotinu vernika, kako onih koji još uvek žive u Sredačkoj Župi, tako i onih koji su ovaj kraj napustili nakon ratnih sukoba na Kosovu, ali i Srba sa centralnog i severnog Kosova.
Liturgiju je služio prizrenski paroh Jovan Radić. Čestitajući praznik, otac Jovan je kazao da je zadovoljstvo videti veliki broj vernika koji čuvaju ovu svetinju i selo.
“Potrebno je draga braćo i sestre da se molimo presvetoj Bogorodici, Bogomajci da sačuva sve nas od svakih nečastivih sila, da se molimo njenom sinu Isusu Hristu. Čudo je da smo se danas u ovom broju okupili u ovom selu. Neko je rekao bićemo do 20 ljudi, do 30 ljudi, a ja sam verovao da će nas biti ovoliko koliko nas je danas ovde, ima nas preko sto”.
Otac Jovan je u besedi pozvao preostale Srbe u Sredačkoj župi da ne prodaju svoju imovinu i ne napuštaju svoje domove.
“Potrebno je draga braćo i sestre kao što smo se danas okupili ovako složno, jednomisleno, jednodušno da se pomolimo Bogu, tako isto da svaki od nas, svaki Srbin Hrišćanin pravoslavni, da se moli Bogu da ostane u miru sa sobom pre svega sa svojim mislima i svojim bližnjima. Potrebno je da se brinemo i čuvamo ovu našu svetu kosovosko-metohijsku zemlju. Ona je hranila naše očeve, naše dedove… naši dedovi i pradedovi su ginuli i prolivali krv, zato je važno da ne prodajemo našu dedovinu”, poručio je otac Jovan.
Organizovani dolazak raseljenih
Tokom letnjih meseci a posebno na praznik u Sredačku Župu se vraćaju oni koji su bili primorani da je napuste. Među njima je i Dragan Čukalović koji nakon rasejanja živi u Beogradu.
“Kad god mogu, tu sam. Za svakog ko dođe u svoj kraj osećaj je neopisiv, to se rečima ne može izraziti. Svaka reč je toliko sitna da ono što osećamo nismo u stanju da iskažemo. Kroz naš dolazak danas žive svi naši prethodnici, pa se nadam da će i naša deca jednog dana to da shvate i da budu ovde, bez obzira na situaciju. Nije ovaj dolazak samo da budemo tu, nego se vraćamo sa većim emocijama, sa nabojem”, kaže Čukalović za Radio Kim.
I za Aleksandra Ogarevića koji je došao iz Beograda svaki dolazak u Pejčiće je poseban. Kaže da kuću u zaseoku Paličojći nisu prodali i da tu dolazi sa bratom kad god je u prilici. “Osećaj je divan, punim smo srcem i punom dušom upijamo sve ovo oko nas. Osećaj koji pruža ovaj praznik i mesto na kojem se odvija ova svečanost, liturgija, skup naroda, uvek napravi neku novu i dobru atmosferu. Iako nas nema puno, dođemo sa strane i onda se vidimo i pitamo kako je ko”, kaže Ogarević za Radio Kim.
Raseljeni su došli organizovanim prevozom iz Beograda, Mladenovca i drugih gradova u Srbiji. Besplatni prevoz je omogućila Kancelarija za KiM preko Udruženja Sredska.
Vasić: Život se stvara i tamo gde ne možemo ni da pomislimo da je moguće
Domaćini slave bili su Jelena i Dejan Vasić iz Kosovske Mitrovice.
“Moja porodica nije poreklom iz Sredske, ja sam po majci Prizrenac a po ocu sam iz Prištine, ali sam za Sredsku i ovaj kraj emotivno vezan. Moj ujak je ovde imao vikendicu i ja sam tu proveo neke lepe dane svog detinstva i mladosti kada je ovde bilo drugačije. Nakon rata ja sam puno sa rediteljem Nenadom Todorovićem imao prilike da budem tu, prisustvovao sam njegovoj predstavi u srušenom Domu kulture, prisustvovao sam obnovi njegove porodične kuće. Srce bi mi puno bilo kada bih dogodine na ovoj slavi video više dece”, rekao je Vasić.
Vasić dodaje da je srećan što je i danas na obeležavanju praznika došlo mnogo ljudi, te da veruje da se život ovde obnavlja.
“Život se stvara tamo gde nikada ne možemo da pomislimo da je moguće da će do toga doći i ja ne mogu da pravim procene, ali imam pravo da budem optimističan. Ne samo zbog toga što toliko volim Sredsku nego i zbog ovog naroda koji je bio danas ovde. Osmesi na njihovim licima ostavljaju nadu da će oni ali i njihova deca i unuci početi da se interesuju za ovaj lep i zdrav kraj”, kaže Vasić za Radio Kim.
Njegova supruga Jelena kaže da je današnji praznik okupio, ne samo raseljene iz Sredske, nego i njihovu porodicu i prijatelje. “Prelepo je. Nismo očekivali ovoliki broj, iznenađeni smo i presrećni. Zanimljiva je i licitacija koju organizuju, još sam pod utiskom”, kaže Jelena Vasić.
Licitacija
Tradicionalnoj licitaciji na kojoj se prodaju različiti predmeti da bi se prikupio novac za crkvu posebno se raduju okupljeni.
“Ja sam ovo zapamtio još kao dete, tada smo dolazili više iz radoznalosti nego zbog običaja, ali eto iz generacije u generaciju se to prenosilo i nastavlja se. Imamo fond za crkvu, to je Crkveni odbor i strogo se vodi evidencija, upisujemo ime i prezime i ko je koliko dao, to se beleži i to se ostavlja crkvi. Ne gleda se da li je cena realna. Na kraju Odbor oglasi koliko je novca prikupljeno”, kaže Miroslav Šipić koji je vodio licitaciju.
