Praznik se slavi u znak sećanja na događaj iz jevanđelja kada je Bogorodica u hramu predstavila novorođenog Isusa kako bi ga posvetila Bogu, što je bilo u skladu sa tadašnjim zakonom.
Praznovanje je povezano s istorijskim i narodnim verovanjima, koja uključuju predanja o susretu zime i leta.
Ako je tog dana sunčano i medvedi se plaše svojih senki, veruje se da će zima trajati još šest nedelja.
Takođe, postoji običaj da mlade devojke paze koga će sresti ujutro, jer se veruje da će njihov budući muž ličiti na tu osobu.
Sretenje se kao Dan državnosti Srbije obeležava zbog dva ključna istorijska događaja: podizanja Prvog srpskog ustanka 1804. godine u Orašcu, kada je Karađorđe postao vođa ustanka, i donošenja Sretenjskog ustava 1835. godine, koji je prvi moderni ustav Srbije, s ciljem ograničavanja vlasti kneza Miloša i uvođenja ustavne vladavine.
Ovaj datum simbolizuje politički i društveni napredak, kao i srpsku borbu za slobodu i ustavne reforme, zbog čega je Sretenje duboko ukorenjeno u istoriji i kulturi Srbije.
