Sveti Đorđe veoma je slavljen kod Srba. Poznat je i kao Sveti Georgije ili Sveti Đurađ. Đurđevdan se obeležava na dan stradanja Svetog Đorđa.
Mnogi ga slave kao krsnu slavu, a Srpska pravoslavna crkva ga slavi dva puta godišnje.
Glavni praznik je Đurđevdan kada je Sveti Georgije prikazan na konju kako ubija aždaju, a obeležava se i prenos moštiju i obnovljenje Hrama Svetog Georgija – Đurđic (16. novembra) kada se slika kao vojnik sa kopljem u ruci.
Sveti velikomučenik i pobedonosac Georgije
Slavni svetitelj rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.
U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.
Mladi Georgije je utamničen, a potom mučen na svakojake načine u kojima je Dioklecijan želeo da ubije.
Posle više dana mučenja car je tražio od Georgija da se pokloni pred kipom boga Apolona da bi mu poštedeo život.
Prema predanju Georgije je prišao statui Apolona i prekrstio je, našta se statua srušila, a sa njom i sve druge statue u hramu. To je videla i carica Aleksandra koja je uzviknula: „I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu“.
Car Dioklecijan zatim izda naređenje da se odrubi glava i Georgiju i carici Aleksandri.
Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.
Sveti Đorđe zaštitnik
Đurđevdan se praznovao još u prethrišćanskom periodu, jer se ovaj dan oduvek vezivao za početak novog godišnjeg ciklusa, buđenje i obnovu prirode, za ljubav, radost i nove godišnje planove.
Sveti Đorđe je zaštitnik slabih, nemoćnih i onih koji su ugroženi na bilo koji način.
Đurđevdan je i hajdučki sastanak. Poštovan je i kao zaštitnik konjice, vitezova i viteštva i krstaških pohoda.
Posvećeni su mu mnogi manastiri, među kojima najpoznatiji manastir Đurđevi Stupovi.
Sveti Georgije je poštovan kao zaštitnik mnogih država i gradova u Evropi. Proslavljaju ga Grci, Rusi, Bugari, Srbi, Englezi, Francuzi, Nemci, Italijani, i drugi narodi.
Praznik sa najviše običaja
Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja, koji se razlikuju po sadržini od regiona do regiona.
Prema verovanju, na današnji dan se sreću zima i proleće. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu.
Veruje se da venčić, kao svojevrstan simbol, ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet, štiti od uroka, daruje plodnost, vraća ljubav.
Đurđevdan je praznik stočara, pa su se običaji najduže zadržali u planinskim krajevima.
Romi tradicionalno slave Đurđevdan kao jedan od najvećih praznika koji simboliše dolazak proleća. Praznik je radosti i veselja, a ispunjen je i brojnim običajima.
Seku se vrbe i onda se one stavljaju na kuće. Deca uglavnom dolaze uveče i skidaju te venčiće. Venac ukraden sa devojčine kuće simboliše to da onaj koji ga ukrade jednog dana može da postane njen budući muž.
Đurđevdan se danas slavi i na Gori na Kosovu. Na ovaj dan se okupljaju Goranci iz svih krajeva, a oni koji žive u inostranstvu ili zemljama regiona vraćaju se u svoj kraj na praznik.
