Iscrtavanje voskom koje praktikuju žene u Orahovcu i Velikoj Hoči izgleda kao umetničko delo na jajetu. U ovom poznatom vinskom kraju sa ukrašavanjem jaja počinje od sredine Vaskršnjeg posta, tačnije od Sredoposne srede.
“Rano ujutru domaćice našaraju jaje, i to prvo jaje obično na sebi ima krst. Ovde kod nas zovemo ga strašnik, u drugim krajevima zove se krstaš ili čuvarkuća. Mi ga zovemo strašnik zato što će to jaje kasnije biti pred kućnom ikonom ili će se poneti u vinograd i baštu i od njega će se strašiti sve nečastive sile. Kada je u pitanju vinograd tu su razne nepogode, grad, velike kiše ili suše, a u kući da se zaštite ukućani”, kazala je za RTV Kim nastavnica srpskog jezika Olivera Radić.
Šaranje jaja traje do Velikog četvrtka kada domaćice u Orahovcu od ranog jutra počinju sa farbanjem. Kao i druge religijske praznike kod Srba, tako i ovaj prate razni običaji.
“Prvim ofarbanim jajetom dotakne čelo, brada i oba obraza svakom članu porodice za zdravlje, jer se u vodi u kojoj se farbaju stavlja i vodica koja je osveštana za tu priliku”, kaze Olivera i priseća se da je nekad sa crvenim obrazima išla i u školu.
Tehnika šaranja jaja voskom prenosi se sa generacije na generaciju, pa je tako Olivera ovu naučila od svoje majke u prvim razredima osnovne škole. Jaja se šaraju šaraljkom koja se pravi od drvenog štapića i metalnog kljuna. Oko kljuna obmotava se pamučni konac koji se ranije koristio za tkanje.
“Šarajajka se umoči u činiju sa voskom, natopi se pamuk i kada se zagreva, vosak se topi i sa proširenja ide kroz kljun. Voskom povlačimo linije i onda se stvaraju obrisi, zavisno od toga kako žena ume, jer ovo je veština crtanja, puno listova cvetova, latica, resice, tačkice. Šaraju se krstovi, ispisuje se na nekim jajima Hristos Vaskrese, šaraju se paunovi, petlovi, ribe i leptiri. Šaraju se i mlade koje se daju muškom detetu da se oženi”, kaže Olivera.
Iz godine u godinu u domu Radića šare na jajima su različite.
“Šaranje jaja mnogo zavisi od raspoloženja. Nekih godina šaram crkvice, pa uzmem kalendare i našaram crkvu kakva jeste. Nekad inspiraciju pronalazim na narodnoj nošnji. Posebno sada kada su dani pred Vaskrs zagledam se u ikonostas i duborez. Na našem orahovačkom ikonostastu ima puno cvetova, božura, različitih listova i svaki taj cvet je drugačiji. Pronalazim je u prirodi, cveću, na zavesama“, kaže Olivera.
Uskršnja jaja farbaju se u različitim bojama, a sve je popularnija i tehnika dekupaža, kristalnih i sedefnih boja, ali i njihovo oslikavanje. Međutim u Orahovcu Olivera vaskršnja jaja farba tradiconalnom crvenom bojom.
“Bordom bojom farabaju se jaja ukoliko se neko u porodici upokojio, te godine oni ne šaraju jaja voskom već ih samo boje bordom bojoj u znak žalosti. Danas mlađe žene vole zbog dece i plavo i ljubičasto. Ja uvek farbam crvenom kao i većina žena u Orahovcu”, navela je Olivera.
Sedamdesetpetogodišnji mašinbravar i limar Petar Mojsić iz Orahovca je čuveni majstor šaraljki. Izradom ovog alata se bavi već 20 godina, a u svojoj radonici godišnje proizvede oko stotinu. Osim na Kosovu i centralnoj Srbiji, njegovim šaraljkama ukrašavala su se vaskršnja jaja i u Norveškoj, Švajcarskoj i Nemačkoj.
“Šaraljajku izrađujem od drveta topole, zato sto je ono lako. Za metalni deo potrebno je petnaestak minuta, dok za drveni treba izdvojiti više vremena jer se ono obrađuje ručno. Obično ih kupuju preprodavci, u Kosovskoj Mitrovici, oni moje šaraljajke prodaju za 500 dinara, ja ih ovde cenim 200, ali dobro bolje išta, nego ništa”, rekao je on.
Osim voskom domaćice na Kosovu jaja ukrašavaju i biljkama, detelinom, peršunom ili cvećem.
Običaj farbanja jaja simbolizuje događaj kada je Marija Magdalena, putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: Hristos Vaskrse!
