Stefan Dečanski, jedna je od najtragičnijih ličnosti u lozi Nemanjića. Između dvojice silnika, oca Milutina i sina Dušana, detinjstvo je proveo kao talac na dvoru kana Nogaja.
Stefan Uroš III Nemanjić, poznat kao Stefan Dečanski (rođen oko 1276./posle 1284. godine, umro u Zvečanu 11.11.1331. godine), bio je kralj Srbije iz porodice Nemanjića, sin kralja Milutina (1282-1321) i otac Dušana Silnog (kralj 1331-1346, car 1346-1355).
Nastavio je širenje Srbije na račun Vizantije i stvorio od nje najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu, pobedom kod Velbužda 1330. godine.
Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala kao svetog kralja, a njegova zadužbina je manastir Visoki Dečani kod Peći.
Po naređenju neobaveštenog oca bio oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina bio u starosti udavljen.
Pri oslepljenju javio mu se Sv. Nikola u hramu na Ovčem polju, i pokazao mu njegove oči rekavši: „Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti“.
Pet godina proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora).
Svojom mudrošu, trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.
Prema crkvenom učenju, kada je prošlo pet godina, Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepljenom kralju Stefanu.
Iz zahvalnosti Bogu sagradio je hram Visoki Dečani, jedno od najlepših dela vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na našem prostoru.
Darovao je i veliku ikonu Bazilici Svetog Nikole u Bariju.
Kao žrtva dvorskih spletki, ubijen je 1336. godine, a pretpostavlja se da je to učinio njegov sin.
Svečano u Visokim Dečanima
Uoči proslave Sv. Stefana Dečanskog u Dečanima su praznično bdenije služili Arhiepiskop Mihalovsko-košički Georgije i Ep. Ilarion. Pevali su prizrenski bogoslovci sa monasima a pored brojnih sveštenoslužitelja u bdeniju je učestvovalo preko 300 vernika iz više eparhija naše Crkve, navedeno je na Tviter nalogu ovog manastira.
Уочи прославе Св. Стефана Дечанског у Дечанима су празнично бденије служили Архиепископ Михаловско-кошички Георгије и Еп. Иларион. Певали су призренски богословци са монасима а поред бројних свештенослужитеља у бденију је учествовало преко 300 верника из више епархија наше Цркве pic.twitter.com/PPfrUoZXHt
— Манастир Високи Дечани (@DecaniManastir) November 23, 2022
Mnoge porodice u Srbiji slave Svetog Stefana Dečanskog kao krsnu slavu, u narodu poznatu i kao Mratindan.
Sveti Mrata najavljuje zimu
Na ovaj dan se nekada proslavljao Sveti Martin, a crkvenom odlukom na ovaj dan premeštena je slava posvećena srpskom kralju.
Zavetni je dan svih koji boluju od očnih bolesti.
Veruje se da se na Mratindan predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan vedar i sunčan, biće mraza, a ako je maglovit, zima će biti promenljiva.
Prema narodnom verovanju Sveti Mrata je zaštitnik vukova i danas ih saziva i određuje koliko ovaca kojem domaćinu smeju da pojedu tokom zime, tako da nikome ne nanesu preveliku štetu, pa se na današnji dan ovce i stoka ne izvode iz torova i štala.
Na Mratindan ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
U narodu se i danas čuje izreka: „Sveti Mrata, sneg na vrata“, kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine.
Prema nekim verovanjima, ako na ovaj dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, ali ako se ponaša razmaženo i odbije, godina će biti loša.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas i Svetog velikomučenika Minu. Po zanimanju vojnik, kao istinski hrišćanin, napustio je vojsku i otišao u planinu. Posle nekoliko godina se vratio i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Mučen je i na kraju posečen mačem, oko 304 godine. Nad njegovim moštima u Aleksandriji je sagrađena crkva.
