Nizom aktivnosti u ovoj eparhiji obeleženo je osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Prethodnih dana, gosti eparhije bili su raško-prizrenski Teodosije, zahumsko-hercegovački Dimitrije koji je po odlasku Grigorija iz Hercegovine postavljen na njegovo mesto i penzionisani vladika Atanasije.
„Danas nam je braćo i sestre Kosovo u srcu i u oku i bolje da izgubimo oko nego da se odreknemo Kosova i nećemo se odreći. Naš narod ima jos uvek veliki zalog kod svetih božjih ljudi i jos uvek ima velikih božjih ljudi koji se ne plaše nikoga do Boga, a Bog hoće da ga volimo i voli nas“, poručio je vladika dizeldorfsko-nemački Grigorije u besedi.
Vladika Grigorije je pažnju javnosti u Srbiji nedavno privukao prvo svojim esejem za Nedeljnik o „gluposti kao defektu ne intelekta, već ljudskosti“, a potom i intervjuom za list Vreme, u kojem je preneo deo svedočenja sa sastanka koji su episkopi SPC uz patrijarha nedavno imali u patrijaršiji sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, a za koji je javnost pokazala veliko interesovanje. Njegove navode demantovao je predsednik Srbije uz napomenu da će o tome detaljno govoriti na sednici Skupštine Srbije o KiM-u, što nije učinio.
Vladiku Grigorija inače deo javnosti prepoznaje kao „narodnog vladiku“ zbog načina na koji je decenijama upravljao Eparhijom zahumsko-hercegovačkom, a nastavio i u Nemačkoj. Takođe, važio je za jednog od rado viđenih ljudi u medijima u čitavom regionu, te i u drugim etničkim zajednicama osim srpske, zbog poruka mira, ljubavi, aktivnosti na jačanju međuverske tolerancije i svog otvorenog svedočenja o ratovima i zlu koji je Balkan zadesio.
Pred njegovo iznenadno postavljenje na novu dužnost prošle godine, postojale su spekulacije o tome da je to učinjeno namerno kako bi se poslao dalje iz regiona, ali ove spekulacije u javnosti nisu nikada potvrđene. Sam vladika rekao je da je to bio njegov izbor a na oproštajnoj besedi pred odlazak je i zaplakao.
Srbi na raskrsnici, da budu razumni, razboriti i hrabri jer je izlaz težak
O uticaju koji ima sada u Nemačkoj tokom poslednjih aktivnosti na obeležavanju osam vekova autokefalnosti SPC, rekao je za TV Hram:
„Pa to je neko čudo. Ja mislim da su svi, kad sam ja otišao u Nemačku, pa i ja sam, očekivali da neću biti toliko prisutan, međutim, eto, na sreću ili na žalost – prisutan sam. Ne znam kako se to događa, zašto se događa ali u svakom slučaju voleo bih da budem prisutan na jedan konstruktivan način. Na žalost, svima je jasno da se naš narod nalazi na jednoj raskrsnici i da je izlaz iz te raskrsnice vrlo težak i da moramo da se snađemo u tome ali sve to vreme je potrebno da budemo vrlo razumni vrlo otvorenih očiju, da budemo razboriti. Ali ono što ja predlažem je da uvek moramo da budemo hrabri i da, naravno, da je bitno iskustvo koje nosi crkva sa sobom, a to je iskustvo koje podrazumeva jasan i nedvosmislen identitet“.
