Svetoj liturgiji koju je služio iguman manastira Draganac, otac Ilarion, prisutvovao je veliki broj vernika. Na praznik su došli i raseljeni Srbi iz Uroševca i okoline, ali i meštani iz drugih sela na centralnom Kosovu.
Govoreći o prazniku i ovom hramu, otac Ilarion je kazao da upravo ovaj hram svedoči o postojanju pravoslavnih vernika, vekovima pre nas.
„A to da su oni svedočili, svedoči danas ova crkva koja je ostala iako kao da je odsečena od tela ona i dalje propoveda Gospoda Hrista i propoveda istinu većnu, pogotovo Gospodu Isusu Hristu i onima koji su od svoje vere odstupili i zato postoji težnja da se to zatre, da se unište naše crkve jer nečiju savest to opterećuje. Podseća ga na greh koji je nama. Zato braćo i sestre trudite se da dolazite u ovu crkvu“, poručio je okupljenima otac Ilarion.
Vernicima i drugim gostima posebno se danas raduje paroh u crkvi Svetog cara Uroše, otac Trajko Vlajković.
„Današnji dan i ovaj praznik su veliki za ovaj grad, pogotovu za mene i moju porodicu, s obzirom da ovde ne dolazi tako često veliki broj ljudi na liturgije, a danas kada crkva slavi, kada se sećamo na pomen Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je zapravo jedan tužan u hrišćanstvu ali za ovu crkvu i za mene lično je jedan od srećnijih dana“, kazao je uroševački paroh.
Za goste je pripremljena praznična trpeza, koju lokalni paroh naziva trpezom ljubavi.
„Imamo tu trpezu ljubavi da se poslužimo a nakon trpeze ljubavi odalaze na groblje gde posećuju svoje preminule i pale im sveće“.
Porodica paroha Trajka je jedina srpska porodica u ovom gradu. Više od četiri godine oni su tu da čuvaju i služe u ovom hramu.
„Car Uroš mene čuva i ja njega čuvam, tako da nikada nismo imali nikakav problem. Moja supruga je sama tu stalno, ja imam časove pa sam u toku nedelje i odsutan dok supruga sa mlađom ćerkicom ona je tu stalno. Tokom nedelje retko ko navrati u ovaj pravoslavni hram. Tu ponekad budu moji otac, majka, sestra, oni su ti koji dođu tu za praznik Vaskrs, Božić, kada su malo veći praznici a kada je u pitanju nedelja, mali Vaskrs, retko, gotovo da niko ne dođe“.
U Uroševac na slavu je došla i Mirjana Sušić iz Beograda, rođena Uroševčanka. Kaže da dolazi organizovano svake godine.
„To je praznik koji čekam svake godine, čekam svake godine da dođem ovde, mnogo mi nedostaje u životu, mnogo mi znači.“
Prvi put na ovaj dan u Uroševac je došla i Stoja Stojanović.
„Nažalost od 80-e nisam tu. bila sam pre nekih 25 godina ovde pa sada. Jako je emotivno, jako stresno, ništa ne prepoznajem, mnogo toga se promenilo, ne liči na onaj grad koji se ja sećam u mladosti, detinjstvu, u školskim danima“
Jedino selo u opštini Uroševac gde žive Srbi je Babljak. U ovom povratničkom selu živi sedam porodica, uglavnom staraca koji tu provode svoje penzionerske dane.
